Danas

subota – nedelja, 17 -18. jun 2000.

KAKO NA REZULTATE UČESNIKA EURO 2000 UTIČE BROJ „STRANACA“ U NJIHOVIM SASTAVIMA

Pnesiuntino |B

Kada je Žan Mark Bosman, anonimni fudbaler jednog belgijskog drugoligaša, s jeseni 1995. godine redovnom sudu podneo tužbu protiv svog kluba koji nije želeo da mu odobri transfer, mada je ugovor sklopljen između njih istekao, sasvim sigurno nije ni sanjao kakav će silan zamajac dati revoluciji koja je DOtom nastupila na fudbalskom tržištu 1 zauvek promenila lice najpopularnijeg sporta današnjice. Granice unutar Evropske unije, koja se nalazi u procesu stalne ekspanzije, potpuno su otvorene za „protok ljudi, ideja i dobara“, a samo je nacionalnim savezima ostavljeno da utvrde klupske kvote za broj igrača koji dolaze van zemalja EU. Tako se posle svega nekoliko godina došlo do stadijuma u kome boje VIPhunskih, pa i onih nešto slabijih zapadnoevropskih klubova uglavnom brane stranci. Takvu politiku do vrhunca je doveo Italijan Đanluka Vijali, menadžer londonskog Celzija. On i njegov prethodnik Rud Gulit bili su toliko temeljni u „iskorenjivanju“ engleskih igrača da su navijači Celzija jesenas došli u situaciju da u jednoj utakmici Lige šampiona bodre sastav u kome su svih 11 fudbalera – od Holanđanina Ed de Goja na golu do Norvežanina Tore Andre Floa u špicu napada – bili stranci.

Gotavo polovina iinača nastanhajtuje

Iz senke borbe za titulu šampiona na EURO 2000 u Belgiji i Holandiji koja se tek zahuktava, otkrivamo podatke o broju reprezentativaca koji nastupaju za domaće klubove. Od ukupno 352 fudbalera, koliko Je prijavljeno u okviru 16 reprezentacija-učesnica Ovog šampi!-

onata, čak 173, dakle, bezmalo polovina, hleb zarađuje trčeći za loptom po terenima koji se nalaze van granica njihovih zemalja i pred publikom čiji Jezik – makar u početku – najčešće ne poznaju.

Linija razgraničenja između onih koji radnu snagu izvoze i onih koji svoje asove mogu da zadrže u svojim klubovima, i u ovom slučaju je lako vidljiva. Italija ı Spanija na EURO 2000 dovele su sastave od 22 igrača, listom članova domaćih prvoligaša. Boje Engleske brani 21 igrač iz klubova Premijer lige, dok samo StiV Mekmanaman nastupa na Pirinejima, u dresu evropskog prvaka Reala. U konačnom izboru nemačkog selektora Eriha Ribeka nalazi se 18 fudbalera koji nastupaju u Bundes ligi. Preostala četvorica su Oliver Birof (brani boje Milana), Kristijan Cige (Midisbro), Ditmar Haman (Liverpul) i |egendarni 39-godišnjak Lotar Mateus koji je zimus odlučio da se pod stare dane oproba u američkoj MLS ligi.

Jaka litja — jaka nepnezantacija?

Dakle, radi se o reprezentacijama najmnogoljudnijih i ekonomski najrazvijenijih zemalja Evrope, pa i šire, koje već godinama neguju najkvalitetnija nacionalna prvenstva u Evropi. Medijska i svaka druga atraktivnost tih liga dovela je do toga da one – i klubovi koji ih čine – postanu klasična visokoprofitabilna preduzeća koja samo na osnovu ugovora o prodaji televizijskih prava imaju godišnje prihode koji se izražavaju u milijardama dolara. Sav taj novac engleski, španski i italijanski klubovi koriste da zadrže svoje vedete, ali i da dovedu najkvalitetnije fudbalere sa strane, čime se VIši koncentracija kvaliteta.

Ipak, prvi rezultati na EURO 2000 pokazuju da sve to ne mora biti obavezni preduslov za uspeh jedne reprezentacije. Engleska je posle vođstva od 2:0 poražena od Portugalaca čija je prefinjena tehnika mnoge starije ljubitelje fudbala vratila 40 godina unazad, u vreme generacije Pelea, Garinče i Zagala koja je zadivila svet na SP u Svedskoj. Italijani su savladali Tursku golom iz izmišljenog jedanaesterca, da bi protiv Belgije ipak prikazali dosta bolju igru. Spanci su poraženi od Norveške, dok je aktue!ni evropski prvak Nemačka sa Rumunijom odigrala najslabiji meč prvog kola u kome je prikazanom igrom ličila na sve samo ne na tim koji

Tako se kao kula od karata srušila i jedna od nekoliko odbrambenih teorija jugoslovenskog selektora Vujadina Boškova. Iskusni stručnjak jadao se novinarima u bazi naše reprezentacije u Edegemu kako se njegov veliki, najveći problem sastoji u tome da stožeri našeg tima dolaze iz zemalja u kojima se neguju različiti stilovi igre, pa on ima gotovo nerešiv zadatak da sve te protivurečnosti pomiri i uklopi sjajne individualce u skladnu celinu. Treba podsetiti i da većina igrača o kojima Boškov priča igra zajedno u reprezentaciji barem od ukidanja sankcija 1995. godine, a neki i od ranije. Da je njegova teorija tačna, „homogeni“ Spanci bi sa lakoćom nadigrali Norveža-

bi tu titulu mogao da odbrani.

KJJAV SARE PLAVIH NA EURO) 2000.

li riueli Juuosigvena ı Slovenaca noheilio Pantizan

ne čiji je selektor Semb na teren izveo osam „stranaca“, a Englezi ne bi dozvolili da budu deklasirani od Portugala, u čijoj su startnoj postavi bila svega četiri „domaća“ igrača, dok su ostatak činili fudbaleTi koji igraju u Italiji, Spaniji,

One pesimističke prognoze u pogledu igara i trenutne vrednosti Jugoslovenske reprezentacije, dobijaju svoju praktičnu potvrdu. Naime, izgleda da su bili u pravu svi oni pesimisti koji su tvrdili da će se azijska turneja naših fudbalera pokazati kao potpuno promašena, i da će sve slabosti, odnosno neuigranost fudbalera, koji inače imaju zavidan evropski Tejting, izbiti na videlo već pri prvom susretu sa nekom eVTIOpskom selekcijom.

Tako se pokazalo da jugoslovenska selekcija na terenu deluje, pre kao skup slučajnih poznanika, koji su se upoznali u fri-šopu nekog evropskog aerodroma, a onda došli da igraju na najvećoj evropskoj fudbalskoj smotri, a ne kao ozbiljna ekipa, dostojna respekta. Istini za volju, ovde treba reći da krivicu za to snosi pre svega beogradski režim, koji je svoJom pogubnom desetogodišnjom politikom doveo do toga da su jugoslovenski igrači, ali ı gotovo čitav narod u poziciji evropskih parija, sa kojima niko neće ni da igra, ni da se druži, ako ne mora. Primera radi, isti takav tretman su pred velika evropska i svetska takmičenja imali i naši košarkaši i vaterpolisti i zbog takvog, neadekvatnog načina priprema, u tim sportovima više nismo na onim, visokorangiranim pozicijama koje su nam nekada pripadale. Ali sve to ne sprečava Miloševićev režim da na ključna mesta u savezima ı dalje delegira svoje istaknute

predstavnike, čak i na silu. Ali, da se vratimo sportskim temama.

Slovenci su pokazali, naročito u prvih sat igre, da nisu bili slučajni uspesi njihove reprezentacije, i ne samo nje, nego 1 klubova, koji su se s uspehom takmičili u evropskim takmičenjima. KurioZiteta radi vredi pomenuti da je ova, inače prva zvanična utakmica Jugoslovenske i slovenačke fudbalske reprezentacije, protekla u znaku bivših i sadašnjih igrača beogradskog fudbalskog kluba Partizan. Cak jedanaest aktera ovog meča, nosili su dres Ovog beogradskog kluba – sa slovenačke strane, selektor Srećko Katanec, kapiten Darko Milanič, Džoni Novaki najbolji igrač i strelac Zlatko Zahović, a u redovima Jugoslovena trener Branko Rašović, Kralj, Nađ, Jokanović, Mijatović, Savo Milošević ı mladi Mateja Kežman. Ako se ima u vidu da su dvostruki strelci bili Zahović i Savo Milošević, kuriozitet samo dobija na snazi.

I tako, Slovenci su zaigrali odlično, a onda, da bi valjda pokazali da i oni pripadaju jugoslovenskoj školi fudbala, OD i dozvolili već grogiranom protivniku da se izvuče. Umesto da igru mirno privedu kraju , u kojoj Imaju izvanredan rezultat, a i čoveka više, posle isključenja Siniše Mihajlovića, dopustili su da Jugosloveni čak i izjednače, istina zahvaljujući pre svega trenutnoj inspiraciji dvojice odličnih igrača Ljubinka Drulovića ı Save Miloševića, a nikako

ukupno dobroj igri jugoslovenske selekcije. InteTesantno Je to, da je preokretu doprineo tragičar, ali i negativni junak ovog duela Siniša Mihajlović, svojim isključenjem, koji je pokazao upravo ono što su svi znali osim selektora Boškova – da je najbolji libero „kalča“ posle gotovo dvomesečnog lečenja, potpuno van takmičarske forme. Ako se tome doda i manipulacija kojoj Je bio izložen oko volšebne pristupnice Miloševićevoj Socijalističkoj partiji, evo razloga koji su doprineli ne samo pogrešnim potezima, nego i ponašanju koje je za svaku osudu. Tako je, inače veliki ljubimac selektora Boškova, zamalo doprineo da se Jugosloveni već posle prve utakmice počnu da pakuju za povratak kući.

Kako će se provesti u duelima sa mnogo jačim protivnicima, ostaje da se vidi, ali nema nikakvog razloga za bilo kakav optimizam – pogotovo ako se ima u vidu da su Norvežani već prvom utakmicom dokazali da će biti jedno od najprijatnijih iznenađenja Ovog prvenstva. Ako se tome dodaju ı

Spanci, čiji su klubovi ove godine

prosto pregazili fudbalsku Evropu, i koji će sigurno zaigrati kako znaju, Jugoslovenima se crno Di-

Dvostruki krivac: Siniša Mihajlović

še. Ipak, najlepši trenutak dogodio se po Završetku ove, samo Zbog rezultata uzbudljive utakmice – prijateljski i srdačno su se na kraju zagrlili jugoslovenski selektor Boškov i njegov učenik i igrač iz đenovske Sampdorije Srećko Katanec, čime su na najbolji način demonstrirali da je fudbal ipak samo igra, koja traje devedeset minuta, a ne rat i politička manipulacija, za kakvu je inače neki smatraju, naročito na ovim jugoslovenskim prostorima. Petar Cuijić

FOTO: ROJTERS

Belgiji i Engleskoj. ,

Norvežani po svemu deluju kao kompaktna celina, kao TIM, iako dve trećine selekcije čine igrači iz inostranstva, a njihov šampionat se u evropSškim okvirima svrstava u treću kategoriju. Kako je to moguće? Moguće je ako se pojedinac privoli da se žrtvuje za kolektiv, mo-

će je ako postoji jasna koncepcija igre (seektor Semb primenjuje taktiku višestrukog nacionalnog prvaka Rozenborga, čiji bivši i sadašnji igrači čine kostur reprezentacije), moguće je ako postoji snažna volja da se nešto učini, ako postoji kult reprezentacije i izgrađena svest da je fudbaler tu gde jeste da bi branio boje svoje zemlje i svestan je odgovornosti koja iz toga proističe.

izuoze i najveći favoniti

U najveće izvoznike asova ekstra klase spadaju i veliki favoriti EURO 2000, Holandija i Francuska. Postava reprezentacije Holandije koja je počela utakmicu protiv Ceške (1:0) u svom sastavu nije imala nijednog igrača koji igra u domaćem šampionatu: Van der Sar (Juventus) – Rajziger (Barselona), Frank de Bur (Barselona), Stam (Mančester), Van Bronkhorst (Glazgov Rendžers) – Sedorf (Inter), Davids (Juventus), Koku (Barselona), Zenden (Barselona) – Bergkamp (Arsenal), Klajvert (Barselona). Nijednog od tih igrača Holanđani ne mogu da vide u svom prvenstvu. Slično je bilo i sa reprezentacijom Francuske koja je u startnoj postavi na meču protiv Danske (3:0) imala samo golmana Fabijena Barteza koji brani za francuskog prvaka Monako, ali će od jeseni i on stajati na golu Mančester junajteda.

Sve u svemu, čini se da je na osnovu ovih iskustava nemoguće izvesti matematički obrazac koji bi na osnovu „inputa“ o procentu „stranaca“ u redovima jedne reprezentacije dao tačnu prognozu rezultata koji će ona ostvariti. Pre bi se moglo reći da će pitanje novog fudbalskog vladara Starog kontinenta odlučiti faktori poput psihološke pripreme, fizičke spremnosti na turnirski tip takmičenja, inspiracije i na kraju nečega što samo po sebi nije dovoljno za uspeh, ali bez čega se nikako ne može – motivacije. Najbolji dokaz za to je upravo igra reprezentacije Jugoslavije na meču protiv Slovenije. van Bogunović

FOTO: ROJTERS