Danas
srljaju
E b,
#
sla uđe u svet rvvnim i fakulirmija mesta za Ti ne pominjeiBdministracije o da Je Kina Trnrivredu i pri| interes.
· te kako sve-
q q pravnih Dproicije ı spoljnu
izcijalnih takopkih državnih ı a ciljem da se 2 • službenike i ||Bju kancelariije bitno da li
ih. Očigledno 38e intenzivno | ı kritika pravi | izbegavaju.
oiore kineskog oiona primerTaO se grade noco ukazuje da xsizuzetno veli» duhom. Najlok se mnoga rahu za svoja rmnsu u novom 65 ŽIVI.
snko ŽZ. Ljutić
Danas
ponedeljak, 19. jun 2000.
13
Praktična UPpUfTsfvc za buduće akcionare (1)
Pravo
Privatizaciju uređuje Zakon o svojinskoj transformaciji („Službeni glasnik RS bi. 32/97): Ovaj zakon Je, ZD00 Će. stog navođenja, u dalj em tehahi označen
. samo kao Zakon.
Privatizacija obuhvata preduzeća i
. druge organizacione oblike koji raspola-
Zu društvenim i državnim PO Otuda proizilazi da je predmet privatizacije („svojinske transformacije“) društveni i državni kapital preduzeća.
Zakon se ne odnosi na banke, osiguravajuće i druge finansij ske organizacije, jer su sve one već organizovane kao akcionarska društva po posebnim zakonima. Takođe nisu obuhvaćene tzv. nedobitne (neprofitne) organizacije, izuzev „ako posebnim zakonom nije drukčije određenož (či. ] st-3 ZaWoiaJ
Zakon predviđa tri načina privatizacije preduzeća: autonomno (1), prema posebno programu (2) i uz saglasnost osniVača (3).
Autonomno (sopstvenom odlukom)
· privatizuju se sva preduzeća, osim onih
kojima Zakon određuje drug] i treći način
_ privatizacije.
Prema posebnom programu privatizu-
- ju se preduzeća koja je odredila Vlada Re_ publike Srbije (odeljak III Zakona), a uz · saglasnost osnivača VIŠI se privatizacija
preduzeća sa državnim kapitalom koja
· obavljaju delatnost od opšteg interesa
(odeljak IV Zakona).
Postoje tri modela privatizacije (čl. 7 Zakona), ali se nemojte zbunjivati. Besplatne akcije stiču se samo prodajom ak-
· cija radi prodaje kapitala, odnosno Ppri· menom prvog modela.
Priprema privatizacije počinje proce-
· nom vrednosti ukupnog kapitala predu-
zeća, koji čine društveni, državni ı kapital
· drugih vlasnika. Vrednost kapitala izra_ žava se u dinarima ı devizama, a iskazu. Je u akcijama ı udelima. Praktično se naj_ češće iskazuje akcijama, zato se ne zama· rajte udelima.
šta
Privatizacija počinje donošenjem odlu-
- ke organa upravljanja o programu tran-
| sformacije preduzeća (autonomna priva- tizacija), odluke o organizovanju društva
kapitala (ukoliko to već nije) ı odluke o izdavanju ı prodaji akcija. Sve odluke donose se istovremeno.
Posredno se može zaključiti da autonomna privatizacija nije obavezna. Ipak, mnoga preduzeća već Zavišavaju, a većina drugih sprovodi ili priprema privatizaciju. Poslednji rok za obaveznu procenu
· vrednosti kapitala preduzeća prema Za-
konu Je kraj Juna 2000. godine. Društveni i državni kapital preduzeća pretvaraju se u privatni sticanjem akcija
Izveštaj o prornehi
na b
kao i ranije samoupravne društveno-političke organizacije i zajednice. Znači, najvažnije Je da ste radili u preduzeću, organizaciji, ustanovi, zajednici i drugim „Oblicima organizovanja“, koji su bili u celosti ili dehmično u društvenoj i državnoj svojini. To može biti preduzeće u rudarstvu, industriji, poljoprivredi, ribarstvu, šumarstvu, 0 građevinarstvu, saobraćaju, trgovini, ugostiteljstvu,
pod povlašćenim uslovima (1) i prodaJom akcija pod povlašćenim uslovima (1) ı prodajom akcija bez popusta (2). Sticanje akcija pod ovlašćenim uslovima vrši se: 1.1. upisom akcija (besplatne akcije) i 1.2. otkupom akcija sa popustom. Za slticanje akcija potrebno je ispunjenje Zakonom utvrđenih uslova.
„Pravo na sticanje akcija pod povlašćenim uslovima imaju zaposleni, osigurani i neosigurani zemljoradnici, koji su državljani Savezne Republike Jugoslavije“ (član 11 stav 1 Zakona).
Zaposleni su, prema Zakonu, svi zaposleni, ranije zaposleni i penzioneri, koji rade ili su radili u društvenom ili državnom sektoru i vojnim jedinicama i ustanovama. Jedino merilo za zaposlene je radni staž u društvenom i državnom sektoru, kao dokaz njihovog „učešća u stvaranju društvenog, odnosno državnog kapitala“ (čl. 11 st. 1 Zakona).
Društveni i državni sektor obuhvataju ukupnu privredu, zatim vanprivredu (zdravstvo, obrazovanje, kultura itd), državne službe, organe, ustanove i organizacije (uključujući policiju, carlnu i t. sl),
OD POCETKA PEOSTLJE TEKIUGE HEDELIHA MESECA MEBELJE PLETĐSE JE: FEOMELNA 19603.916 361303.359 95840.659 224 091.212 +126,71% 6.196 15553 #37 963 +120 27% -- 640% 390- 680% 470-7 00% 3 90 - 6 80% | 17 515% 5,68% 5,89% 5,74% – 194,66 186,96 +2,87%
zanatstvu ili osiguravajući zavod, banka, dom zdravlja, škola, institut, biblioteka, vatrogasna Jedinica...
Izuzeti su poslodavci i zaposleni u privatnom sektoru – preduzećima, radnjama i tzv. samostalnim delatnostima, nezaposleni i državljani SRJ koji su radili kod stranih poslodavaca u inostranstvu i zemlji. Naravno, ukoliko su pre ili posle radili u društvenom ili državnom sektoru imaju za taj period radnog staža pravo na besplatne akcije.
Pravo imaju i svi osigurani zemljoradnici, korisnici njihovog osiguranja i neosigurani zemljoradnici koji su do kraja 1998. godine napunili 68 (žene), LE sno 73 (muškarci) godina života.
Osigurani zemljoradnici su osiguranici i korisnici prava po osnovu obaveznog penzijsko; | invalidskog osiguranja Zemiljora ou zemljoradnici u smislu Zakona su svi koji se isključivo ili pretežno bave polj One nisu Osiguranik ili korisnik prava osiguranja, a rođeni su do kraja 1925. godine (muškarci), odnosno 1930. 0
.-~ Sa SBpTEner en EIN Syria sar a ani
esplatne akcije
Sticanje akcija pod povlašćenim uslovima podrazumeva pravo na: A) akcije po osnovu upisa (besplatne akcije) i B) otkup akcija sa popustom.
A) Akcije po osnovu upisa predstavljaju besplatne akcije i stiču se na osnovu radnog staža (zaposleni), godina osiguranja (osigurani zemljoradnici) ı prijave prebivališta (neosigurani zemljoradntci).
Po osnovu staža pravo sticanja akcija iznosi 400 DEM dinarske protivvrednosti za svaku punu godinu radnog staža u društvenom ı državnom sektoru. Pravo sticanja se odnosi na tzv. nominalnu vrednost akcija, odnosno na njima upisan dinarski iznos. Obračun dinarske protivvrednosti vrši se prema zvaničnom deviznom kursu.
Stari akcionari po osnovu tzv. internih deonica takođe ostvaruju pravo na besplatne akcije u celosti, Jedino im se umanjuje pravo na otkup akcija sa popustom.
„Osigurani zemljoradnici imaju pravo na sticanje akcija po osnovu upisa Za svaku punu godinu staža osiguranja, a neosigurani zemljoradnici imaju pravo na Sticanje akcija do prosečne nominalne vrednosti akcija koje ostvaruju osigurani zemiljoradnici (cl. 12 st. ) Zakona). Osta. je nejasno da li zemljoradnici takođe imaJu pravo na 400 DEM za punu godinu, a Još manje je razumljiva „prosečna vrednost“ koju ostvaruju. U praksi se, prema . zvaničnom Uputstvu za popunjavanje Upisnice besplatnih akcija (Obrazac ST1), osiguranim zemljoradnicima priznaje isto pravo kao i zaposlenima, a neosiguranima najviše do 10 godina.
B) Otkup akcija sa popustom je takođe pravo zaposlenih, osiguranih i neosigura- | nih zemljoradnika, koje se može ostvariti do ORODIOB nominalnog iznosa od 6.000 DEM dinarske protivvrednosti.
Osnovni (opšti) popust Je 20 odsto, a. dodatni 1 odsto za svaku punu godinu · radnog staža ili osiguranja.
Nastavlja se”
· Dr Vlastimir Vuković - VAŠE BESPLATNE AKCIJE - Priručnik za buduće i sadašnje ____akcionare sa praktičnim – ___primerima i objašnjenjima _ Cena priručnika sa porezom na promet je 95 dinara. Porudžbine na tel: 022/461-232, 011/165-128:; faks 022/461-503
artyiI STOTINE REČI Le] NOVOJ KNJIZI
ea: NV 1 | OR
Grupa Cole} (2000) OT za eV JNK preduzelnike. [OSesj: SD. 0 UJM B5 „Sl 0
; popravila rezulta?
„ta i broja zakljuimanje na Do 5žčene su 963 tranm vrednosti od 'Kasta prometa do.oje su urađene u itrgovanja, a eVI»%Zap!SI su ] ove nexnključeno je 900 Zen je promet u
m ovom prometu jometom vrednim i|i na OvOJ listi bili )MMobtel Srbije BKr(Ulnim 10,27 miliopadruge iz Arilja, E U okviru ' vanberzanskom najveći promet Tirbijateks iz. Beo.anara ı preduzeća miliona dinara.
AOA aas
aka:
Preduzeće Mobtel Srbije BK-PTT iz Beograda prošle nedelje emitovalo je eća emisiju obveznica sa kamatnom stopom od 6 odsto na mesečnom nivou. Pravna lica koja su izvršila kupovinu ovih obveznica u periodu od 5. do 10. juna, kao i svi oni koji to urade u periodu od 1. do 10. jula, osim kamate od šest odsto, stiču mogućnost plaćanja ispostavljenih račune za usluge mobilne telefonije, datim obveznicama, uz popust od 3 odsto. Ovom diskontnom hartijom je ove nedelje kroz tri transakcije zaključeno 1.200.005 dinara prometa.
U sekundarnom trgovanju akcijama preduzeća Sintelon iz Bačke Palanke zaključeno je 35 transakciJa, u okviru kojih je prodato 3.765 komada i ostvaren promet u vrednosti od 2.154.908 miliona dinara.
Mesečna kamatna stopa na Beogradskoj berzi kretala se u rasponu od 3,9 do 6,8 odsto, prosečna TOČnost zabeležila porast na 27 dana, usled čega se nedeljna vrednost indeksa povećala za 2,87 odsto, do nivoa od 186,96 poena.
Obveznicama Savezne Republike Jugoslavije nije se trgovalo ni ove nedelje.
D. Mandić
_ Osnovati ili. me osnovati trgovinsku -
GO ili preduzeće bilo je životno pi-
tanje donedavno: Kad se odgovori po--
tvrdno na to pitanje slede – nova pitanja..Kakav je postupak osnivanja i registrovanja trgovačke radnje? Kako finansijski poslovati, voditi poslovne i
|. druge knjige i evidencije, utvrditi i
raspoređivati finansijski rezultat. Treba znati kako se obračunava i plaća
jelo) VS ri) (0) obrasci i kako popunja-
vaju, a – zlu ne trebalo – i postupak zatvaranja odnosno prestanak rada radnje.
Mnogi preduzetnici često nehajno odgovore: pa _plaćami knjigovođu, “advokata i koga sve ne, pa neka oni razbijaju glavu. Ipak, nije svetakoine treba da bude tako: Pre svega zbog to-
ga što ste kao preduzetnik jedino vi”
pravno i zakonski odgovorni za poslovanje, odgovarate lično i materijalno, pa čak i moralno – etički. Od odgovornosti se ne može pobeći, a ko
~ želi da bude odličan preduzetnik ni-
kako i ne sme bežati. Odgovornost je temelj uspešnog biznisa.
Privredni. savetnik, ugledna PALE vačka kuća u oblasti računovodstva,
poreza, finansija, revizijei privredno-” pravnog savetodavstva, na jednom
mestu predstavila je ukupna ekspertska znanja grupe stručnjaka. Polazi se od osnivanje radnje, postupka osnivanja i registrovanja. Slede propisi o osnivanu, pojam preduzetnika i pravni status, ortačka radnja, zastupanje i predstavljanje radnje i odgovornost osnivača. Objašnjeni su opšti uslovi za osnivanje radnje, posebni
Mo, (ala određenih delat-
nosti, rep: ČeiaiCejtiji za osnivanje, i upis
radnje u registra. Na kraju su dati fir- ·
Mi sedište ı delatnost radnje.
Nešto čega se svi.plašimo, verovatia{a] neopravdano, jeste postupak otvaranja žiro računa i podnošenje pore-
·ske prijave (po Zakonu o:akcizama,
po Zakonu o porezu na dohodak gradana, Zakonu o porezu na imovinu).
Osnivač radnje ima određene obaveze u pogledu obavljanja delatnosti, koje je stvarno potrebno znati. Vredi poznavati prava i obaveze osnivača u
- SNE sa PARDON oradnim | dnosi-.
ma (ugovori, zarade, isplate i slično). Utvrđivanje finansijskog rezultata je značajno da bi mogli da ga raspodeljujete i profite prisvajate, što je put“ da postanete bogati, pod uslovom da želite. Bi se obračun plaćanja poreza na neto prihod od samostalne delatnosti, kako paušalci vode samostalne radnje, i ponekad j je potrebno znati kako zatvoriti radnju i prestati sa radom. Kad god vam knjigovoda i | advokat kažu da nešto ne može ili može, samo ih zamolite da vam po-_kažu gde to piše baš tako. Ovaj priručnik će vam pomoći (ki rar zlt{ay stavne i lake primere sami ili uz po-· moć saradnika steknete potpunu” kontrolu nad biznisom kao celinom. Noša ocena: **** Nopomena: OLI Obavezno "JOOJ tak: AN o Čitojte ako nemote šta drugo da radite ** Ne cilojle a Čitajte na sopsivenu AHA DIDHHI IM Branko Ž. Ljutić