Danas

14

ponedeljak, 19. jun 2000.

OPŠTE UDRUŽENJE SAMOSTALNIH PRIVREDNIKA | PREDUZETNIKA BEOGRADA Zeleni venac 2, Telefon: 634-143, 625-996

IEVNJN JE ZA NOBELOVU NAGRADU:

KAKO DA PLATIM POREZ ako NE OSTVARIM DOHODAK?

Molimo sve građane, ekonomske stručnjake i ostale akademike da nam dostave odgovor na ovo – za paušalne obveznike poreza - životno pitanje. Najbolji odgovor će biti predložen

za Nobelovu nagradu iz ekonomije!

Podsećamo: Ustavom SRJ je proklamovano pravo svakog privrednog subjekta da poreske obaveze plaća prema njegovoj EKONOMSKOJ SNAZI i OSTVARENOM DOHOTKU! Šta ako dohodak izostane?

Samo UDRUŽENI do Nobela!

_ 26,00 do 30,00 dinara za jednu nemačku ·

· Ulični kurs: Marka je, otkupljivana 28 22 a prodavana za 23 dinara“ Y

· Šticovani kurs na sivom finansijskom trži-. · štu kretao se protekle nedelje a rasponu od ·

marku.

Slovenija 1 DEM = 106.4550 SIT (tolara) Hrvatska 1 DEM=3.901785 HR (kuna) · Makedonija 1 DEM = 31.6290 MKD (denara) ·

i meso

JORDAN: Kontakt: Mr Akram Banat,

Fax: +06029-567-1280

Potreban kontakt sa proizvođačem koji je u stanju da ponudi staklene flašice za „pepsi kolu“ i „mirindu“ od 250 ml. Količina 5-10 miliona flašica. Molbe za ponudu na bazi CIF Aqaba, Jordan.

RUSIJA: Moody Infernational Treding Inc. United States. Kontakt: Adrian Lazea.

Fax: +40-252-0958

Za kupce u Rusiji potrebno 500 tona , svinjskih polutki. Poručene cene na paritetu Š CIF Russia, uključujući specifikaciju, certifikate ı vreme isporuke.

Iz biltena Info biznis APP tel/fax: 011/3230-158 tel: 003/8085-916 - e-mail off0011OQEUnet.yu

NAJPOVOLJNIJI TELEFAKSI KOD NAS

DrOLROf A 515

380 fax papir; sekač papira, modem 9600bps OrOCRf FAX 525 480

fax papir; sekač papira; sekretanca; modem 14400bps

Of(OLCREf Fax 920 490

običan papir A4; tel. imenik; priključak za sekretaricu; opciona veza sa računarom ~

OrOLCREf Fax o30

običan papir A4; digitalna sekretarica; modem 14400 bps: tel. imenik: distribucija dokumenata...

550

ae ELECTRONICS

Kneza Miloša 95/95a, Beograd el: 014.364:54 11 361.54 14 Fax011f.361.54:30 3 internet: WWW.TCC.CO.yu o

OON) (77 PUNO)

previše sJajne i bučne stvari: slavu, vladare i žene...“ - kret' na Kroaz

(Fridrih Niče) ·aliiinternet publika imali su priliku da vide Evu Hercigovu

Ljudsko telo je svakako najeksploatisaniji medijum u advertajzingu, a zgodna žena (Dragan Sakan iz. „Saatchi & Saatchi“ je i svoju knjigu posvećenu reklami nazvao upravo tako - „Pretty Woman") omiljena vizuelna podrška promotivnim kampanjama.

Veliko je pitanje, na primer, da li je za običnog muškog smrtnika „Pireli“ više simbol za automobilske gume ili, pak, asocijacija za atraktivne zidne kalendare. Golišave lepotice sa znakom italijanskih „gumadžija“ već trideset godina su nezaobilazni dekor na vetrobranima „drumskih krstarica“, u sportskim svlačionicama, ali ı kabinetima direktora najvećih

J3 Ljudsko telo u advertajzingu

Probudite voaijerca

„Lako je razgovarati sa filozoJom; on izbegava tri pažnje izazvala dobrotvorna revija donjeg veša „Viktorias si-

eti nego li ı sam festival. Jer, posetioci Kana,

u erotskom rublju i halterima, Tajru Benks u čipkastom bodiju, Leticiju Kastu u korsetu, Stefani SeJmur i Hajdi Klum sa manjkom odeće...

„Beneton“ redovno šokira svojim „ujedinjenim bojama“ na golim telima; nagost se više ne koristi samo u svrhu promovisanja kozmetike ili kupaćih kostima.

„Pireli“ je za prošlogodišnju kampanju angažovao dvanaest najlepših žena sveta koje su, mesec po mesec, trebalo da pred-

____ PEC MEDEN JE

Standard

Zarade isplaćene u maju bile su, prema prošle nedelje objavljenim podacima Zavoda za obračun i plaćanja (ZOP), za oko osam odsto manje od onih koje su zaposleni dobili u aprilu. Plate su već bile reč nedelje, ali standard nije, a ovo je i zvanična potvrda da je životnih standard onih koji žive od plate sve nižI.

Standard je engleska reč, a prema Oksfordskom rečniku standard of living (životni standard) je stepen materijalnog komora pojedinca, klase ili društva. .

U našem slučaju taj stepen komfora je toliki da po svim definicijama, uključujući i one sopstvene, živimo u siromaštvu. Istina, zvaničnici nas ubeđuju da nam je bolje nego drugima, pa kažu kako iz susednih država (misli se uglavnom na Rumuniju) ljudi dolaze kod nas da bi radili za nadnicu na njivama, a naši građani na takva putovanja ne odlaze. E, sad, to baš i nije tačno. Odlaze oni u Grčku, Italiju, Svajcarsku kao sezonski radnici u poljoprivredi, a kandidata za taj posao bilo bi mnogo više da nema teškoća oko odlaska ı dobijanja viza.

Prosečna plata u Rumuniji je, inače, 250 maraka – tri puta je, dakle, veća nego kod nas. Da li je onda moguće da su Rumuni siromašniji od nas? Odgovor je potvrdan, ali za nešto bolji prosečni jugoslovenski standard nije zaslužna ova vlast koja nas je |ošom ekonomskom politikom i lošom politikom uopšte spustila ispod granica siromaštva. U pitanju je nasleđe iz boljih vremena 1 rezerve koje su tada stvorene. Naša prednost u odnosu na Rumune Je što oni tih boljih vremena nisu imali.

Ako imate stan i uređaje iz vremena Ante Markovića (ili još ranijih) koji još rade, ostalo vam Je ponešto od garderobe i, povrh svega, Još vam je u voznom stanju auto star 15-20 godina sigurno Je da živite bolje nego Rumun sa trostruko većom platom koji sve to nema. Nije, međutim, reč samo o tim rezervama koje su dobrim delom istrošene nego io nasleđu koje je Jugoslovenima omogućavalo da ı u socijalizmu žive bolje nego što to podaci o isplaćenim zaradama pokazuju. -

Velika tajna jugoslovenskog standarda nalazi se u – poljoprivredi. U vreme posle raskida sa Informbiroom aktuelna politička parola bila je: „Fabrike radnicima – zemlja seljacima!“. Radnici nikada nisu dobili fabrike, ali je zemlja vraćena seljacima i to je bio najbolji potez u celoj posleratnoj ekonomiji. Vlasništvo nad zemljom nije svedeno na okućnice kao u ostalim socijalističkim zemljama, nego je ograničeno na deset hektara što je omogućavalo pristojnu proizvodnju i zaradu.

Izuzetno udobno moglo se Živeti i od skromne plate, ako je sa sela stizala hrana ı bogati novčani pokloni. Nije onda problem ni letovanje, ni kupovina kola, pa ni izgradnja vikendica, stanova ı kuća. Koliko se para slilo iz sela u grad nikada se neće izračunati. Naravno, da te pare i hrana – iako ne onoliko obilno kao pre – stižu ı danas. Ne treba zaboraviti da je poljoprivreda jedina privredna grana čija Je proizvodnja čak nešto i povećana u odnosu na vreme uoči raspada Jugoslavije.

Vremena su se, ipak, promenila. Zemlja je siromašnija, pa su siromašniji i seljaci. Selo je ostarilo, roditelji koji su nekada slali i šakom i kapom onemoćali ili pomrli. Imanja su ostala 1 nije retkost da se ljudi sa fakultetskim diplomama vraćaju na selo da bi ih održavali. Nije im, dakle, potrebno da idu i nadniče u tuđim zemljama, pogotovo što Je to posao kojem nisu baš vični.

Tajna boljeg života krije se, dakle, na selu. U proseku nam je zbog toga bolje, ali onima koji su bez seoske zaledine to, naravno, ne znači mnogo. Ne možemo se svi vratiti na selo, jer mnogi tamo nemaju ništa, neki su otišli još pre dve-tri generacije. Nije izlaz u tome da ponovo postanemo zemlja seljaka, nego da privredu vratimo bar na onaj nivo na kojem Je bila.

Saša Nikašinović

stavljaju evoluciju ženstvenosti u 20. veku. Candra Nort bila je obnažena igračica kankana s kraja prošlog veka, Sofi Dal (ona sa obimom grudi od 106 centimetara) slikala se u ambijentu bordela s početka ovog ve-

Publicitet i irriza

svetskih kompanija.

Reklamiranje je danas postalo vid komuhniciranja: potrošaču se ne nameće bilo kakva slika, već latentna slika onoga što bi baš on mogao biti – često bez njeBovog znanja – što oglašivaču donosi najveće moguće beneficije. – primećuje Fransis Bal („Moć medija“). Reklama je postala svet za sebe – „sa svojim zvezdama, svojim festivalima, svojim Oskarima i Minervama, svoJim specijalnim izveštačima, svitom obožavalaca koji se propinju na prste da vide svoje zvezde“ – granice između reklame, informacije i zabave se brišu, pogotovo ako Je reč o ljudskoj (ženskoj?) lepoti koja je stavljena na pijedestal oko koJep, sa, Da KOnCU, vrii ı moć ı nOVaCc.

_ Obnaženo telo ne nosi samo poruku onoga šta se promoviše, nego i vlastitu poruku, ono i animira, stvara PR dogadaj. Za vreme poslednjeg Kanskog filmskog festivala, više je

ka boj

ka, novi vek je „najavila“ tamnoputa Alek Vek, predstavljena kao neka vrsta agresivnog mutanta.

Svetski trendovi stigli su ı u Beograd. „Maja (Nikolić) u inat“, oslonjena samo na čvrste grudi, ne reklamira bikini nego „no-

vi materijal“: sa bilbordova i spotova „Jugopetrolove“ turisličke agencije „Folow me“ izvesna lepotica vas mazno poziva („Dođi!“) u Tunis; isprepleteni parovi muških i ženskih nepoznatih vlasnika predstavljaju „Orlandini“; devoja čuči pred muškim nogama obgrlivši jedno koleno – reklama je za „Spring“...

Formula za upotrebu ljudskog tela u oglašavanju kaže da je najefektnije ono oglasno rešenje koje budi voajera u svima nama, a ne prelazi granicu pristojnosti.

Cuijetin Milivojević (Autor je izvršni direktor PRA)

Kriza – u komunikologiji se krizna situacija može posmatrati i kao rezultat konflikta, pojavnog ili simboličkog; konflikt nastaje kada nastane Jedna pojava koja se upliće, smeta, sprečava ili ruši neku drugu pojavu; kriza se može posmatrati i kao nerazrešeni, produženi konflikt.

. Public relations u kriznim situacijama - proces komunikativnog razrešavanja simbolič-

Biznis Danas COD e OE CO e-mail:danas(Qeunel.yu; biznis_danas(oyahoo.com

kih konflikata između organizacija i njihovih strateških Javnosti; kriza ili krizna situacija u OIganizaciji postaje kontliktna ili krizna situacija za PR kad konflikt koji je izazvao krizu u organizaciji ili sama kriza dobiju publicitet, odnosno kada problem organizacije postane požnat njenim strateškim publikama. Aleksandar Bogdanić: „PR u krizrum situacijama" (skripta Poslovne škole za PR)

«0

eta anya J ao