Danas

DBAUEŠTENJE ČITADCIMA Stop nasilju

Direktori i glavni urednici najvećih privatnih i nezavisnih medija u Srbiji prihvatili su predlog Nezavisnog udruženja novinara Srbije da do daljeg ti mediji ne izveštavaju sa konferencija za novinare SRS, ne prenose saopštenja te stranke, kao ni izjave njenih funkcionera. Ova odluka izraz je našeg protesta zbog pretnji lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Sešelja hapšenjem i likvidacijom novinara. Zahtevamo da država, primenjujući zakon, spreči izazivanje nasilja, širenje mržnje i svake vrste netrpeljivosti. Pozivamo i druge medije da

nam se pridruže. _ ___Nezauvisno udruženje novinara Srbije, Blic, Beta, B2-92, Danas, FoNet, Glas javnosti, TV Mreža, NIN, TV produkcija VIN, Vreme, Republika.

Protestu su se priključili i:

Radio Aleksinac, Radio Bajina Bašta, Radio BOOM 93, Požarevac, JP „Čačanski glas“ (radio, TV i lokalni list), Radio Dević, SmEdEreUskii Palanka, Radto Globus, Kraljevo, Radio Jaseruca, Smederevska Palanka, Radio Kontakt, Priština, Radio Kragujevac, Radio Kraljevo, Radio M+ Mladenovac, Radio Pančevo, Radio Patak, Valjevo, Radio Pirot, Radio Požega, Radio Sombor, Radio Trstenik, Radio Subotica, Radio Užice, Gradska TV Niš, TV Bajina Bašta, TV Kragujevac, TV Kraljevo, TV Glas Obilićeva, Novi Kneževac, TV Lav, Vršac, STV Negotin, TV Grk, Prokuplje, TV Požega, TV Pirot, TV Pančeuvo, TV Trstenik, TV Dević-Smederevska Palanka, TV Soko, Sokobanja, TV BB Kanal 4 Bajuna Bašta, Nezavisna svetlost, Mlauska zora, Borske novine, Vranjske nouvine, Magazin Has, Pečat, Žig, Tibiskus, Kolubara, Porodični krug, Bajinobaštanske novine, Moj Kovin, Sedmica, Vest, Novosadski nedeljnik, Građanin, Nezauisni, Bečejski mozaik, Kikindske novine, Timočke novine, Ibarske novost, Pančevac, Bulevar, Somborske novine, Parlament, Vojvodina, Srpska reč, Sloboda ı Pobjeda.

Za zaposlene u zdravstvu

Retjnes ti 20. juna?

Beograd - Republički odbor sindikata zdravstva, nada da se da će do kraja Juna biti isplaćena bar polovina regresa zaposlenima u zdravstvu. „Nadamo se da će radnici u zdravstvu dobiti oDećeni regres u visini od 2. 000 dinara do 30. Juna, a mi smo spremni i na kompromis, pa ćemo prihvatiti ı 1. 000 dinara, ako bude isplaćeno do utvrđenog roka“, rekao je Stevan Đorđević, predsednik Republičkog odbora sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.

Kako Je Danasu rečeno u Ministrarstvu zdravlja, regres će ı ove godine biti isplaćen u novcu. Time su demantovane priče po kojima će zdravstveni radnici umesto para, ovu prinadležnost dobiti u naturi, te da će moći da biraju između proizvoda kineske proizvodnje, bicikla ili mobilnog telefona. O stanju u zdravstvu, materijalnom položaju radnika, kao i o najavljenoj reformi zdravstva, sindikat će raspravljati i na narednoj sednici koja je

ponedeljak, 19. jun 2000.

UNICEF upozorava da rastuće siromaštuo otežava ŽIUOt IZb

Broj iznenlih Veći JnPOcena

pi zvaničnili

Beograd - Prema rezultatima istraživanja Dečjeg fonda Ujedinjenih Ot za izbeglice (UN. CEF) u desetak opština centralne Srbije ı Vojvodine, broj izbeglica i reseljenih lica, u odnosu na broj stanovnika, varira od 14 do 37 procenata. Nažalost, ove brojke nisu definitivne ı procenjuje se da je stvarni procenat značajno većI.

Svega pet odsto izbeglih je u kolekuvnim centrima, dok su ostali smešteni kod rođaka, prijatelja, porodica-domaćina ili iznu uju stanove, ističe se U IZveštaju i naglašava da su zbog drastičnog osiromašenja mnoge porodice prinuđene da otkazuju gostoprimstvo primljenim licima. Po sopstvenim rečima „ne mogu da sastave kraj s krajem“ i teško plaćaju komunalije, grejanje i električnu energiju. U toj situaciji, izbeglice i raseljeni nalaze smeštaj u neregistrovanim kolektivnim centrima, dok drugi bespravno koriste privremene radničke barake građevinskih kompanija. Uslovi za život su nehigijenski, podovi i plafoni su oštećeni, ima glodara, a prisutni su i drugi problemi, upozoravaju

eglica

Sve teže i raseljenom i domaćem stanovnišivu: Iz kolektivnog izbegličkog centra

stručnjaci UN. Obezbeđivanje hrane za izbegle je uglavnom redovno, sa izuzetkom Leskovca gde je humanitarna pomoć neredovna i nedovoljna. Crveni krst Jugoslavije ı Komesarijat za izbeglice obezbeđuju hranu ı higijenska sredstva za lica do 18 i starije od 65 godina. Pomoć uključuje testenine, pirinač, pasulj, brašno i male količine šećera i ulja. Mesa i mleka ima retko.

Dok su izbeglice smeštene

u relativno bogatim opštinama, kao po pravilu interno raseljena lica su u najugroženijim. Neke opštine (KuršumliJa), obezbedile su zemlju na ojoj bi izbegli uzgajali povrće za svoje potrebe, dok su druge, kao Barajevo, besplatno obezbedile zemljište ı infrastrukturu, te podigle temelje za domove za stalni smeštaj izvesnog broja izbegličkih familija. DMI

iji zohtevaće reviziju svih procesa

COOP HV A

Saša (Mile) Jorgovan, vojnik VJ. Rođen 6. februara 1978. u Plandištu kod Vršca. Na Kosovu ı Metohiji bio u sastavu 52. bataljona vojne policije. Poginuo 14. aprila 1999. na prevoju Volujak, opština Đakovica. Odlikovan Ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti prvog stepena.

Vukadin (Zivorad) Petković, pripadnik rezervnog sastava milicije. Rođen 31. decembra 1976. u selu Žakovo, opština Istok. Poginuo u borbi s albanskim terori-

COT Mi} O vladavina 0,

stima 24. marta 1999. u selu Ljubižda, opština Istok.

Novica (Tihomir) Ilić, potporučnik policije. Rođen 9. decembra 1959. u selu Donja Sipašnica, opština Kosovska Mitrovica. Bio zaposlen u policijskoj stanici u Kosovskoj Kamenici, SUP Gnjilane. Oteli su ga albanski teroristi 1. avgusta 1999. u Kosovskoj Kamenici, a telo pronađeno 2. avgusta u selu Koretin, opština Kosovska Kamenica. Porodica: kći Milica, sin Miloš.

Napomena: Podaci preuzeti iz knjige „Junaci otadžbine“

__19.JUN 1991.

Dr Borisav Jović, predsednik Glavnog odbora SPS, na tribini SPS u Valjevu, rekao je između ostalog:

„Sve u svemu, suština jugoslovenske političke krize vezana Je za političku ulogu Hrvatske i Slovenije da postanu ODoiUna države. One tu svoju nameru ostvaruju politikom svršenog čina ne poštujući ustavnu proceduru.

Srbija će zaštititi sve Srbe van Srbije i neće dozvoliti da

DOGODILO SE NA DANAŠNJI

prilikom otcepljenja Hrvatske ili Slovenije oni budu nacionalna manjina u tim državama. Zato srpski narod u Krajini mora imati ista prava kao i hrvatski narod koji želi da ode iz JugoslaviJe. Bez obzira na sve, Srbija

će ostati u Jugoslaviji sa onima koji žele da u njoj žive i sačuvaju kontinuitet Jugoslavije koji ona ima u svetu, a oni koji odlaze iz nje neka se ponovo dokazuju i mole po svetu da budu priznati.“

zakazana za 29.jun. M.G

Projekat Nekst stop Srbija - ruši barijere među mladim ljudima

Banci ovoj leta u SnhBiji, Srni itluće pDiline li Dansk(0i

Beograd - Tokom jula i avgusta u Srbiju će iz Danske 00 studenti, aktitu ženskih grupa, umetnici kako bi radili na malim projektima sa sličnim grupama u Srbiji. Reč je o danskom nevladinom projektu Nekst Stop Srbija čiji je cilj da se sretnu lju(i 17 Ok | Srbije i sruše barijere između ljudi. Panuki studenti DE cine dai u da posete bolnice u Srbiji, da se sretnu sa ovdašnjim lekarima i vide u kakvim uslovima rade zdravstveni radnici. Grupa studenata različitih fakulteta u Danskoj planira da spoji profesore iz svoje zemlje i Srbije koji bi u okviru nekih seminara ili radnih grupa raspravljali o različitim temama. Zenska grupa bi trebalo da učestvuje na različitim susretima Žena u avgustu. U okviru projekta, u Beogradu će najverovatnije biti prikazani ı neki danski filmovi na otvorenom, kao i izložbe i hepeninzi. - Cilj je da se ljudi upoznaju i uspostave veze u svakodnevnom životu. Radi se o malim projektima u kojima ljudi nalaze zajednički interes i rade ono što vole, kaže Lo studentkinja teorije obrazovanja i koordinator projekta koja je nekoliko meseci provela u Beogradu. Juni student filozofije stigao je u Beograd krajem aprila i kaže da je ovo prilika ı da Danci upoznaju DIDE (O) o ima imaju „jednostranu sliku preko O a kao o iočini momcima“.

Svi ROVI koji rade na projektu Nekst Srbija su volonteri, a Danci koji dolaze u Srbiju sami će sebi platiti put. Prema rečima Pernil, organizacija nema veliki novac. „Svako ko ima ideju može da je predloži i da je realizuje i svako je dobrodošao. Ako, neki fudbalski klub iz, na primer, Londona želi da igra u Srbiji protiv nekog lokalnog tima dobrodošao je i neka to uradi,“ obja-

šnjava Jens. Ideja za projekte Nekst stop nastala je osamdesetih u Danskoj kada su ljudi na Zapadu još imali sliku o komunističkim zemljama kao „opasnim mestima“.

- Niko nije znao šta se dešava iza „zavese“ i komunistički blok je bio crna kutija za nas, priča Katja, studentkinja antropologije koja je takođe nedavno stigla u Beograd. Posle pada Berlinskog zida sproveden je prvi Nekst stop kada je grupa Danaca dala ideju za projekat da se ode u Sovjetski Savez, organizuju projekti 1 vidi šta se tamo dešava.

Na pitanje zašto su ovoga puta odabrali Srbiju za projekat Nekst stop, Katja kaže: „U Bosni, na primer, imate mnoštvo nevladinih organizacija i stranaca, a ovde moŽete da ih izbrojte na prste. Potrebe da ı ovde dođu stranci ı posvete pažnju ljudima su možda veće nego u ostatku Balkana. Hoćemo da pokažemo ljudima u Srbiji da ne gledamo svi isto i da stvari ne treba da budu izolovane barem na ljudskom nivou. Mi se ne mešamo u politiku“. I Jens dodaje da Nekst stop Srbija nema političke ciljeve.

Sapatinja pneko interneta

Svi koji žele da se uključe u projekat Nekst Stop Srbija ı imaju neke predloge mogu da dobiju informacije na sajtu www.nextstop.dk ili da pišu na e-mail nextstope ms-dan.dk . Na pitanje kako nalaze ljude u Srbiji s kojima će raditi na projektu, Pernil ističe: „oni nalaze nas na našem sajtu“ i da je reč uglavnom o mladim ljudima, studentima jer je među njima i najviše korisnika interneta. Jens dodaje da organizatori projekta samo pomažu ljudima da se sretnu ili na primer, kako O ODU u Srbiju. „ljudi treba da Komuniciraju direktno“, ka-

že Jens.

„Naš cilj Je da ljudi pričaju u jedni s drugi-

mai da 208 u DOM. kaže Jens.

Za razliku Mi projekta u bivšem SSSR koji je trajao tri godine, Nekst stop u Srbij će trajati godinu dana. „Kada je po0 projekat Nekst stop Sovjet u Danskoj je bilo drugačije. Mnogo ljudi je bilo bez posla ı veliki broj njih je učestvovao u projektu. U Sovjetski Savez Je došlo pet hiljada Danaca, ali je bilo ı više sponzora. Sada, međutim, nemamo toli-

ke resurse," kaže Katja. Permi navodi Još 9jednu razliku - u vreme projekta u Sosvjetskom Savezu je počela perestrojka i smnogo Danaca je već imalo kontakte 1 sposlovalo sa tom zemljom.

Projekat bi trebalo da se nastavi sledeće godine kada će ljudi iz Srbije putovati u Dansku. „Moramo prvo da vidimo šta možemo da ostvarimo. Zasad nam je najvažnije da spojimo ljude, da na primer možda naprave neki film zajedno,“ kaže

Isti iman

- Ljudi u Srbiji su mnogo otvoreniji, lakše sklapaju prijateljstva ı kada nešto rade uključuju mnogo ljudi u to, prijatelje, familiju, kaže Katja. Pernil dodaje da Dancima i Srbima „nije teško da se zajedno smeju jer imaju isti smisao za humor“. „Cini mi se da je možda vaš humor crnji nego naš. Ljudi se i sami sebi smeju“, kaže Pernil nakon nekoliko meseci provedenih u Srbiji.

SRĐAN

Katja. Poruka projekta Je, kako ističe Pernil, da se prekinu barijere ı izgrade mostovi medu ljudima. „Kada se ljudi susreću postoje velike šanse da padnu stereotipi na obe strane,“ ističe Jens.

- Danci su znatiželjni kao i Srbi. Bilo Je mnogo priča, svašta se izdešavalo i mnogi žele da dodu u Srbiju i vide šta se dešava. Verujem da i mnogi iz Srbije žele da vide kakva je Danska ı svakodnevni Život u njoj“, objašnjava Katja. Pernil dodaje da im mnogi ljudi u Srbiji govore da žele normalan život. „S druge strane Danci govore da žele nešto „nenormalno“. Možda Je to dobra kombinacija. Biti u Srbiji Je nešto „uzbudljivo“ jer ljudi obično ne idu u Srbiju,“ zaključuje Pernil. IL. Kisić

MILOŠ PERIĆ