Danas

Za Uskrs ove godine boravili smo kao gosti Njegovog preosveštenstva vladike Artemija u Gračanici. Put nas je vodio od „granice“ kod Merdara, koju drži Kfor, preko teritorije u kojoj nema srpskog življa, uz pratnju Kfora prema Obiliću, okolo Prištine do Gračanice. Dovoljno za još jedan uvid u stvarno stanje na terenu, posebno jasno za sve koji više decenija prate ovaj problem.

Svakodnevno sve strane u ovom istorijskom vrtlogu ponavljaju svoje pozicije: i režim iz Beograda i mnogi predstavnici kosovskih Albanaca i u razglasju predstavnici međunarodne zajednice, ali i srpska demokratska opozicija, Srpska pravoslavna crkva i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Skorašnji sastanak u Budimpešti, u organizaciji „East-West“ Instituta, na kome su bili i predstavnici ı Crne Gore, Albanije, Makedonije i Grčke imao je na stolu dve opcije koje se međusobno isključuju: srpsku, o apsolutnoj nepromenljivosti državnih granica, ali sa priznavanjem visokog stepena autonomije i razvoja svih odnosa koje će nova demokratska SrDija omogućiti i albansku, koja je apsolutno za nezavisnost, čak ı bez ograničenja u pogledu daljih državnih pregrupisavanja albanskih teritorija. Međunarodna zajednica sa više od 50.000 angažovanih lica u raznim oblicima, koji direktno koštaju oko četiri milijarde DM godišnje, bez jasnog stava, bez perspektivnog rešenja u zaživljavanju multietničkog Kosova. | kao najnovije, nestrpljivo reaE Amerikanaca, diktirano ka-

endarom unutrašnjih političkih borbi u predizbornoj godini.

Dakle, šta raditi, a da se izbegne Tat?

Temeljni istorijski proces u Evropi ovih godina je nesumnjivo tranzicija u slobodno i demokratsko društvo svih istočnoevropskih i južnoevrop-

Kako do perspektivnog rešenja u zaživljavanju

multtetničkog Kosova

skih zemalja, a zatim, kroz brz razvoj institucija civilnog. društva i brz privredni razvoj, potpuna integracija u Evropsku uniju, u dogledno vreme. Paralelno sve zemlje jugoistočne Evrope uglavnom prihvataju integraciju, odnosno uključenje u NATO ili u Partnerstvo za mir. Znači, celokupno okruženje, od Slovenije, Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Turske, Grčke, Albanije, Makedonije, Bosne ı Hercegovine i Crne Gore nedvosmisleno se kreće u tom pravcu. Međuflazu predstavlja razvoj demokratskih institucija u miru, u me-

elohotina zona na pilnetieno upeme

kanju postojećih ograničenja bilo kojeg od tri rešenja koja su na početku pomenuta i svih konflikata i ograničenja koJe svaki pojedinačni, od tri modela, nosi. U svetu ima pozitivnog iskustva sa ovakvim slobodnim zonama, naročito kinesko - jedna zemlja, dva sistema stvorenih za vreme Života Deng Sjaopinga. Zona bi svojim liberalnim ekonomskim podsistemom bila prostor velikog privrednog uspona ı ekonomskog blagostanja, sa evropskim novcem, sa evropskim propisima, sa najslobodnijim režimom protoka roba i kapitala, sa slobodnim pristupom

Svojim liberalnim ekonomskim sistemom to bi bio prostor sa najslobodnijim režimom protoka roba i

kapitala, sa slobodnim pristupom Evropskoj uniji za sve rođene na Kosovu i Metohiji

đusobnoj saradnji i saradnji sa celom Evropskom unijom i atlantskim partnerima, kroz Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope. Neki učesnici očekuju realizaciju toga u kratkom roku, a u realnom slučaju reč je o periodu od desetak godina. Jugoslavija, tj. zajedničko ili odvojeno, Srbija i Crna Gora, nemaju apsolutno drugi i bolji izbor.

Sta bi se u takvom hodu razvoja moglo očekivati za Kosovo i Metohiju? Smatram da bi to mogla biti jedna potpuna anticipacija buduće situacije kroz organizovanje Kosova i MetohiJe kao jedne slobodne zone, stvorene državnim ugovorom između Jugoslavije i Evropske unije, verifikujući taj sporazum u okviru Ujedinjenih naciJa ı obezbeđujući potpunu podršku celog Saveta bezbednosti, a posebno njegovog stalnog dela. Domaći narodi, učesnici ovog trojnog sporazuma, kroz poseban ustavni zakon i podržan referendumom, dao bi posebno čvrste osnove stvaranju slobodne zone Kosova i Metohije, kao de-fakto teritorije i stanovništva direktno uključene u Evropsku uniju.

Osnovni smisao rešenja je u preska-

Evropskoj uniji za sve rođene na Koso-

vu i Metohiji do određenog graničnog, datuma, sa zajedničkim izvršnim organima Albanaca, Srba i pripadnika zemalja Evropske unije, sa učešćem predstavnika naroda koji Žive na Kosovu i Metohiji i u srpskom (jugoslovenskom) i Evropskom parlamentu.

Prema svim teritorijama koje okružuju Kosovo ı Metohiju, a do njihovog stupanja u Evropsku uniju, morao bi u celini da važi tretman državnih granica koji danas postoji između Evropske unije ı nečlanica, naravno i članica, ali zemalja u procesu ı postupku uključenja u Evropsku uniju. Potpuna razrada modela definisala bi sve što Je potrebno da bi takva slobodna zona mogla da zaživi.

Hlađenje glava, posvećivanje svih snaga razumnom ı realnom životu koji sada teče u ovom delu sveta, tj. u Evropi, treba posvetiti svu našu energiju. To, naravno, podrazumeva 1 vraćanje Srba, u broju od oko 200.000, na Kosovo.

Zar nije davno lepo rečeno: „Ubi bene ibi patria“?!

: (Preneto iz Demohrišćanina )

ponedeljak, 19. jun 2000. 7

[ 80 I00JI 0004 JU

Ko stoji iza poslednjeg pokušaja ubistva lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Dmraškovića, pitanje je koje ovih dana muči Jugoslovensku i širu Javnost. Ne toliko zbog toga što je teško pretpostavitt kome najviše odgovam likvidacija predsedruka najveće opozicione stranke Srbije, već više zbog toga što Je spisak oruh kojima bi predstavljalo zadovoljstvo da Vuka više nema, znamo duži. Jako atentatu na Vuka Draškovića prvog dana nisu poklanjali gotovo nikakvu pažnju, predstavnici vladajućih stranaka brzo su se aktivirali. Preko državnih medija, koji su pokušaj ubistva lidera SPO nazvali „pucnjavom“ i predstavili maltene kao okršaj kod „Budva korala“ u kome se Vuk sukobio sa neidentifikovanim licima, sve u stilu Dok Holideja ı ostalih Junaka Divljeg zapada, oglasio se najpre sekretar direkcije Jugoslovenske levice Ivan Marković.

Marković je optužio američkog državnog sekretara Medlin Olbrajt, predsednika Crne Gore Mila Đukanovića t pokret Otpor da su učestuovali u novom atentatu, (znači Tuje više „pucnjava“) na Vuka Draškovića. „Medlin Olbrajt, Milo Đukanović i teroristi iz Otpora rešili su da Vuka Draškovića Javno podrže u nameri da prekine korišćenje godišnjeg odmora“, izjavio je Marković, a preneo Radio Beograd. „Vuku treba alibi, a voli ı da ga zamole, makar i tako. Medlin, Milo i Otpor smatraju da nije fer da se Vuk odmara dok oni udarnički napadaju Jugoslaviju“, kazao Je Marković, koji je i savezru ministar za telekomunikacije.

Zato Je, prema Markovićevim rečima, „u Budvi započelo budvansko leto vodviljem „Vuče, pazi metak“. Crnohumorno primećujući da je, za razliku od pokojnog savetnika crnogorskog predsednika Mila Đukanovića za bezbednost Gorana Zugića, Drašković video metak, Marković primećuje da su u Crnoj Gori nevidljivi izgleda samo oru mect koje ispaljuje CIA. Moglo bi se onda zaključiti da neka ubistva ili pokušaje ubistva, po Crnoj Gori američka obaveštajna služba obavlja samostalno, a druga u dosluhu sa vrhom Podgorice, Vašingtona i delom srbijanske opozicije.

To da su Amerikanci i Otpor krivi za sva zla ove zemlje i planete, poznato Je svim gledaocima RTS, ali crnogorska policija izgleda ne musli tako. Za razliku od kolega u većoj federalnoj jedinici, MUP Crne Gore Je odmah po pokušaju ubistva smenio dva visoka policijska funkcionera. Tek da

(ponovo) pokažu Beogradu kako se bar osnovne stvari rade.

Tantjet litlen

Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković neosporno je harizmatični vođa, lider koji u svakom trenutku u Srbiji može računati na podršku bar 800 hiljada obožavalaca i simpatizera. Uprkos tome „prorok Nove Srbije“ nije zvezda tipa Džona Lenona pa da ga ubije ljubomorni fanatik kome je zločin Jedini način da izađe iz žabokrečine anonimnosti. Sada već ciklični pokušaji da se Drašković likvidira dolaze iz sfere političke patologije 1 terorizma - jedni kažu domaćeg, drugi tvrde uvoznog ili kombinovanog. Pošto je oktobra prošle godine „božijom voljom“ izbegao sudbinu Slobodana Penezića Krcuna na Ibarskoj magistrali i preživeo famozni kamion s peskom kada su stradala četvorica uglednih članova SPO i Draškovićevih saboraca, novi napad na lidera SPO - način na koJi je atentat izvršen (sedam metaka iz automatskog oružja) i mesto {egZotična Budva), asociraju na „Skarfejs“ scene 1 sličnu filmsku ikonografiju, ponovo nas podsećaju na zlosutne analogije o Jugoslaviji kao „Balkanskoj Kolumbiji“ delujući depresivnije po stanje duha i od sramotnih 3:3 sa Slovenijom.

Prema tipologiji klasika sociologije Maksa Vebera, Drašković bi se mo-

ao okarakterisati kao tipičan primer

idera proroka sa oreolom stradalničke harizme zarad viših ciljeva koju Drašković potencira ı posle novog atentata: „Vratiću se u Srbiju jer Ja ŽIvim zbog Srbije“. Politički neprijatelji sa alergijskim reakcijama na lidera SPO (takvih je dosta i u opoziciji), sumnjaju da Je i budvanski horor reZultat veštog scenarija, ali zaboravljaJu da bi za simulaciju atentata hicima iz automatskog oružija u nečiju glavu, a da se pri tom ne rizikuje ŽIvot „glavnog glumca“, bio potreban stre-

agresiju sam proveo U

lac precizniji čak i od Jasne Sekarnić. U svakom slučaju, posle Budve u Draškovićevoj harizmi još naglašenija biće mesijanska komponenta o „božijem izaslaniku“ dok će se njegovo „biblijsko“ mrcvarenje sa režimom korišćenjem Draškovićeve književne konotacije dodatno mistifikovati kao sukob „Homeini-Ruždi“ uz obilato eksploatisanje metafore o „odapetoj streh“.

„Noć đenerala“, poslednje literarno ostvarenje pisca romansiranih nacionalnih bestselera, književni Kritičari su ocenili kao roman „toka svesti“. Draškovićev politički „tok svesti“ danas je enigma za većinu građana Srbije. Lider SPO kategorički insistira na bojkotu izbora sve dok se ne obezbede garancije za poštenu utakmicu mada je izašao na prethodne izbore pod tek nešto boljim uslovima. Ostatak opozicije koji Je tada bojkotovao izbore sada sam sebi crta Elmerove magareće uši koje su narodu i bez izbora odavno izrasle.

Zomn Panović

SeagsicaogoorS ooo oaagca

bunkeru. I ja sum kandidat za

narodnog heroja.

Nikola Simić