Danas

Taanas

„(llarah |

Srđan je živeo sedam godina u inostranstvu. U međuvremenu Je povremeno putovao - po celoj planeti. Vratio se u Jugoslaviju 1998, ovde mu dobro ide, ima dobar posao, ı misli da Je to ipak „izuzetak redak kao čovečija ribica.“

Govori o zemlji u kojoj je proveo gotovo deceniju: „Ziveo sam u Australiji, volim tu zemlju...Ljudi tamo dobro žive. Opušteniji su od Evropljana. 1 drugačiji. Tamo je, na primer pretprošle godine duplo više ljudi poginulo na pecanju po stenama nego u saobraćajnim nesrećama. Oni su izmislili bandži skokove.“

Srdan priča: „Ja sam odavno iz rečnika izbacio reči odlazak i povratak, zato što one u našem poimanju podrazumevaju neku konačnost. Razmišljam u pojmovima selidbe ili boTravka ovde ili onde. Uopšte nemam problem da promenim grad ili zemlju. Dolazio sam mnogo puta iz Australije, ostajao i po nekoliko meseci. Sad sam ovde zato što mi dobro ide. U vrhunskom poslu sam i zadovoljan sam. Pitanje je, naravno, koliko će to trajati...Ništa nije definitivno.

Kad neko kaže vratite se, Ja se pitam gde ı u šta. Nije u pitanju samo standard. Problemi su u svim sferama i na svim nivoima. Kombinacijom sile i sticaja

Rečilih [0] Pai

{I0UPalah"

okolnosti ovde su nametnuti užasni obrasci ponašanja. Na primer - ovde se rodio fenomen „odrađivanja ortaka“. Zamisli to. Najlakše ti je da prevariš prijatelja jer te najmanje proverava i nije sumnjičav. Imaš i sitnije fenomene, tipa da ovde pola vozača prolazi kroz crveno svetlo, da se komšije mrze jer drugačije politički misle, da roditelji zbog politike ne razgovaraju sa decom...Ono što oduzima nadu Je činjenica da se sve to prima bez unutrašnjih pobuna. Uz gotovo totalno odsustvo svesti o dubini propadanja kod dobrog dela ovoga naroda.

Volim svoju zemlju ali to je van svake politike i prljavštine koja uz nju ide. Kad me pitaju odakle sam, samo kratko kažem iz Sr-

bije. Svaki put mi se probu- |

de bes ı tuga. Svi mi, koji. smo otišli, generalno smo postali duhovni apatridi. Sa čim da se identifikuješ? Ovi ovde su razdrobili sve što su stigli. Ova zemlja i ljudi u njoj samo fizički postoje. Citiraću jednog prija. telja, izgubili smo ideju, izgubili smo svoju centralnu misao. Imamo samo centralne razbojnike koji ne pokazuju znake ozbiljnog umora. Tek kad sa njima raščistimo možemo da govorimo O nepravednom svetu oko nas.“ _S.

II Snbiji će Biti holje ali nikada dohno

- Sticajem poznatih okolnosti prekinuo sam studiranje u Sarajevu. Pola godine sam bio na ratištu. Posle toga došao sam u Beograd gde sam završio studije sociologije i komunikologije koje sam kombinovao sa povremenim mobilizacijama. U međuvremenu sam 1994. predao papire za iseljenje u Kanadu. Iz ambasade su pozvali mene i moju bivšu verenicu 1998. na intervju. Taman kad smo mislili da je sve gotovo počela je priča o bombardovanju. Ovi iz ambasade su otišli u Beč, posle se ispostavilo da

bombardovanja neće biti, pa su se ponovo vratili i naravno još jednom smo otišli kad je marta 1999. bilo izvesno da više nema „lažnih uzbuna“. Kada sam već od“ustao pozvali su me pre neki dan na lekarski pregled i ako sve bude u redu za mesec dana odlazim - priča Miloš Knežević (1971), rođen u Banjaluci.

On priznaje da su dileme strahovite: Kada ne možeš da odeš tada misliš da je emigracija u „obećanu zemlju“ jedina slamka spasa od depresije. Međutim, kada dobiješ priliku da odeš onda

_______SEĆANJE

Pitali si ma kako sam [i0ligijaz

- Išao sam u 14. beogradsku gimnaziju. Krajem 60-ih imao sam bend „Aduti“. Svirali smo tada aktuelne svetske hitove. Bitlsima svaka čast, ali ja sam se u večnom rivalstvu odmah opredelio za Rolingstounse. U pozorište Dadov došao sam 70-ih. Igrao sam u komedijama i to Kraljevića Marka za čiJu rolu sam dobio saveznu nagradu za glumu. To parče pa-

Kada je 1981. otišao u Ameriku, u Jugoslaviji se živelo relativno dobro ali on tada nije želeo da 35 godina radi monotoni posao.

- U Americi su svi mislili da sam pobegao od komunizma. U ono doba 99 odsto Amerikanaca mešali su Jugoslaviju i Cehoslovačku. Uglavnom su me pitali kako sam pobegao seća se Dušan.

ea aa 777 A S aus s sos S sss ete ia a aa aa a aaa a a aaa ta

vanredno srpski i intenzivno se bavi muzikom. Diplomirala je na temama iz psihologije i teatra. Sin Darko završava školu za kompjutere. Ćerka je pre dve godine imala dva solistička koncerta u Beogradu, Jedan na Kolarcu, drugi u Dadovu - ponosno priča Dušan.

Prijatelji kažu da se Duda nije promenio. „Ali, Beograd se promenio. Dok sam ovde, svaki dan prošetam do Kalemegdana. Bulevar ne mogu da prepoznam, od tezgi i kioska ne može da se prođe. Tužno Je kada vidite šta sve ljudi prodaju. To je za mene šok. Meni Je nepojmljivo da neko prodaje kese na ulici. U TaZgOVOTU Sa PIlJateljima osećam pesimizam i depresiju, svi su bezvoljni, čak i fizionomije otkrivaju izmuče-

Bulevar ne mogu da prepoznam, od tezgi i kioska ne može da

se prođe. Tužno je kada vidite šta sve ljudi prodaju. To je za

mene šok. Meni je nepojmljivo da neko prodaje kese na ulici. U razgovoru sa prijateljima osećam pesimizam i depresiju

pira ı danas stoji na zidu moje sobe u Americi, seća se Dušan Đoković (1951), rođeni Beo-

·građanin, koji već 20 godina.

sa porodicom Živi u Nju Džer-

·siju. Radi kao bankarski slu-

žbenik u Njujorku.

se prepadneš od promena. On Je siguran da će u Srbiji biti bolje ali da nikada neće biti dobro. „Problem nije politika već mentalitet. Ovde

nikad nije ni bilo dobro pa

ne znam što bi bilo sutra. Nismo mi Cesi koji su sticajem okolnosti bili pod komunizmom, a kad je ta elementarna nepogoda prošla oni su lako došli u poziciju da im bude mnogo bolje. Ovde su Zzatrovani odnosi među ljudima, sistem vrednosti je izopačen. To se preko noći ne menja“, pesimistički govori i rezignirano odmahuje rukom Miloš. 72 0

korupcije i laži, nesigurnosti i siromaštva, represije i bezakonjua.

Pogrešan je sistem.

Nisu pogrešni ljudi koji se ne snalaze u sistemu

IZBORITE SE

Promene

Prvi posao mu je našao jedan njegov zemljak, inače potpredsednik banke. Kuću je kupio na kredit. U među-

·vremenu, i žena Dragoslava

se zaposlila... - Cerka Dubravka govori iz-

Beonpati će Se

(lići sa tina

U maju ove godine Vladimir Su- · dar (1971), novinar NIN-a posetio Je brata Vlastu u Londonu. Za poslednjih osam godina koliko je u Britaniji, Vlasta je završio režiju. „Brat mi je sada asistent na tom fakultetu, a uradio je nekoliko kratkih filmova i spotova prikazivanih na festivalima u Španiji, Švajcarskoj i Nemačkoj. Pored neospornog talenta i mukotrpnog rada mislim da je uspeo zato što je u društvu koje daje priliku talentima da se iskažu. Ovde je, na primer dva puta konkurisao na akademiji i bio

odbijen u prvom krugu.“

lako je mogao da ostane u Londonu, Vladimir se vratio. „Krajem 80-ih vladala je predstava da je Beograd istočnoevropski London, što je sigurno i bio ako znamo da je klub „Akademija“ 1984. ušao u top 10 evropskih klubova te vrste. U Londonu sam umislio da će se Beograd brzo vratiti na mesto koje mu pripada, da će biti regionalni centar i da to vreme vredi sačekati. Ali, u meGđuvremenu dok sam bio odsutan situacija je ovde prilično zacrnela. Nestao je Studio B i izdešavale su se mnoge druge ružne stvari. Ipak, u ovim godinama ne moŽeš ni tek tako krenuti iz početka i voditi neki nonšalantni rokerski život. U Beogradu imam pristojan posao koji se naravno loše plaća, ali ako se sutra nešto promeni bolje mi je da budem „gospodin novinar“, nego moler u Celziju. Moja je procena da će za oko godinu dana stvari da krenu nabolje i to takvim tempom da mi nećemo ni biti svesni kako smo se brzo izvukli sa dna. Za pet godina Beograd će ponovo biti istočnoevropski London“, optimistički predviđa Vladimir Sudar. Z. Panović

nost. Ranije se u Beogradu uvek čuo smeh. Svaki moj priJatelj u prvih 15 minuta razgovora istresa svoje muke“. Kada dođe u Beograd, prvo poseti groblje gde su sahranjeni njegovi majka,

petak, 30. jun 2000.

9

PREDRAG MITIĆ

otac, deda i baba. „Posle prošetam, „alejom memorije“, prođem ulicom Save Kovačevića, pored Koče Kapetana gde sam rastao, pored 14. beogradske gde sam išao u školu, pored Tašmajdana gde sam šetao klince, pored Dadova gde sam upoznao Ženu, do Kalemegdana i nazad. Kada sam u Beogradu uvek doručkujem burek, ručam pljeskavicu. To u Americi možete pojesti samo kad je neki naš crkveni praznik. Za Amerikance je to masno.

- Sasvim je moguće Živeti u Americi, prihvatiti njihove poZzitivne tekovine, a istovremeno sačuvati ono najvrednije što ste u srcu poneli iz Srbije uveren Je Dušan koji se nikad nije „primio“ na džoging, a ni na anti-pušačku kampanju.

„Vidite da i ovde pušim cigaretu do pola. To mi je navika Jer u Americi izlazim napolje da zapalim, a pošto je često vrlo hladno povučem samo par dimova i gasim“.

Z. Panović

Dejan je student. Kada ga upitate šta misli o odlasku iz zemlje, jasan je i kategoričan: „Ne nameravam da odem!“ Ali većina njegovih vršnjaka ne misli tako.

Nekada je i Jovana o odlasku iz zemlje mislila kao Dejan. Ovde su bili svi njeni prijatelji i porodica pa nije razmišljala o tome. U međuvremenu se predomislila: „Sad mi je svega preko glave ı želim da odem, ali negde blizu.“ Neven smatra da ne treba ići, ali kao svi njegovi priJatelji planira odlazak. 1 svi Žarko žele da im se ti planovi ostvare. Igor se ne izjašnjava, ali zna da mnogi MASTAJU o tome.

Jedino inostranstvo u kojem || bio maturant Nikola Je Slovenija, „tako da bi stvarno voleo da ode.“ Marina ne bi volela da zauvek ode iz Beograda, mada planira odlazak u SAD nakon studija. Njoj nije dobro ovde, ali „svemu dođe kraj.“

Svaka mlada osoba koju poznaje studentkinja MariJa, „ima jedan SAN, san o odlasku ız zemlje. Svi Danijelini poznanici „imaju takve planove.“ Milica lično misli da je to jedina opcija, Jer „u ovoj zemlji, bar za sada nema budućnosti.“ A njeni prijatelji tamo „žive ko ljudi.“

kenenacija koja Sanja isti san

Nataša već pet godina razmišlja o tome, ali iako su Jo) rođaci po svetu, „nikada nije imala hrabrosti da se odluči da ode.“

Ako svi odu?

Maturantkinja Sonja će otići posle fakulteta, zna tačno i gde. Iz njenog odeljenja šestoro odlazi već sada u inostranstvo, i to Je povod da Sonja Zaključi: „Izgleda mi da svi napuštaju brod koji tone...“ Vladimir je student. Ne bi voleo da ode, ali, takođe ne bi voleo da narednih 10 godina proživi kao 10 prethodnih. Branko ı njegova devojka Jelena nastaviće studije umetnosti u Htaliji, ako prođu na prijemnom. Dvadesetdvogodišnji Miloš misli da mu je jedini izlaz iz problema „da pali“, ali Još uvek nije ništa konkretno isplanirao.

Pavle o svojim planovima ne kaže ništa, samo citira reči taksiste iz filma „Bure baruta“: „Svako ko je imao malo mozga otišao Je odavde.“ Marija ima planove da ode, ali nema para za odlazak. Misli da se uskoro ovde „ništa dobro neće dogoditi.“ Svetozar podržava odlaske, ali se pita – „ako svi odu ko će se onda izboriti sa ovima koji nam kroje sudbinu?“ S.