Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

36

52

И презрен, стар и остављен, Руином блудим сам, И с њиме давно растављен, Ја љубим хладни кам; И гора листом шумори, И тајни чујем глас, А дах, што пољем лахори, Лелуја седу влас... То дуси давне младости У лету зборе свом О дану светле радости, (О младом добу мом.

И страшни, чудни шумор тај И тавних шума сен, Живота њеног прича крај И горки живот њен.

4.

Што звони песма лагана, Кроз нему ову ноћ, | Ил тебе зове, драгана 2 Ил вишу слави моћ 2 Зумбул се земљи савио, Па снева лепши свет; А лепир крилом узвио, _ Па љуби нежни цвет. О, тајне пуно све је ту, Све живи чудним сном, Милину сипа небо сву

пун уби