Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

ПОЗДРАВ

Кад у вече благи ветрић лахори И образе твоје љуби, милује, Зоро моја, он ти шапће, говори, Како драги за драганом тугује.

Ко што пветак росу тражи, тражи зрак И тим срећан небу мири над собом, Тако и ја мржње ове мрзим мрак, Гинем, венем, лане моје, за тобом!

7

И кад сунце зраком мине за гору, Жељно пружам руке своје злату свом, Поздрављам те по несташком лахору: Буди роса, буди сунце војну твом,

ЉИЉАН

У баштици лепој, где је густи хлад, Растао је љиљан, поносит и млад; ИМ његово лепо и невино лице Љубио је цветак плаве љубичице.

Сваког Божјег дана, у освитак ран, Бисерном их росом умивао дан,

~ роса ннн

"ма-– зћ