Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

> а._—

И тучна поља не шиба више Варварска бесна ћуд.'

И ђени Српства прикупи снагу, Гледећи мили јав,

И синџир пуче — и он се вину У азур, чист и плав.

А у том часу, кроз танки вео, Потавни звезда ред —

И као призрак варљивих снова Тоњаше месец блед...

МЛАДОСТ

Раскошног пролећа крас Лептирак облеће мали

И пије медену сласт,

И, блажен, Господа хвали.

Он не зна за тешки јад, И тражи мирисно цвеће Тако и живот млад

Весело с песмом се креће.

па

|и= ИЕ