Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1
а и
—–_+
Ре
4
Лосијиећ =.
Анђела оног, што блуди ноћу, И с душе гони несносан сан, И души мојој крепости даје, У горки часак, у страшан дан.
Анђелским крилом нека ме штити, Кроз живот овај мучан и клет А смрт кад дође, нек' са мном онда, Ка небу зрачни управи лет !
НАД БЕОГРАДОМ
Спомениче неми прохујалих дана,
Зашто ти је чело суморно и тавно 2
Да х се сећаш, можда, крвавих мегдана, Што дигоше у зрак твоје име славно 2 ~
Ил гробове бројиш туђинских синова,
Што падоше редом под зидине твоје,
— Занесени чаром освајачких снова
Далеко од крила домовине своје 2 -
Јест, и сада често, кад те кроз ноћ- гледам, Укажу се људске горостасне сени:
С размрсканим грудма, са челима бледим, И уснама хладним у крвавој пени...
И ја слушам шапат непојмљивог збора,
Шапат, који тихо умире и тоне... 55