Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
То је, можда, израз дубокога бола 2 То су, можда, речи које клетвом звоне 2
(О, колико снова, надања и мука, Заривено лежи у камењу твоме, Што их сруши смрти оружана рука У данима славе, у помаму своме!
И ти јоште живиш! Твоју седу главу Не положи у гроб тако бурно време! Можда чекаш с нова поништену славу, Тај блеђани призрак будућности неме 2
МОМЕ МИЛОРАДУ! |
Увенуће младо доба,
Кб што вене росно цвеће; Али овај пветак мали Увенути никад неће,
Вечно ће ти мирисати
| Са мирисом прошлих дана, ећаће те свију снова, · Што просања младост рана. И у болним твојим грудма Позоришта у
Васкрснуће живот нови,
' Милораду Гавриловићу, члану Народног Београду.
56