Delo

Д Е Л 0 95 тичке. Но1ш с.10Б. језицп, који су узелп ст. слов. азбуку за обележје својпх гласова. игали су истим путем. Руска је азбука н до Петра Велнликога већ поступно удешавана, алп је тада грађанска азбука добила сталан облик Тада је уређено и питање о јотацији и умекшаностп сугласника. Доцнцје реФорме, почев од Ломоносова до Грота, остале су на чпсто теориском зезкЂишту. У нас је са свим другојаче било До Вука се мучпле муке, а од тада све су опе ишчезле, кад се иравилан нојам добио о задатку и реФорме п писања у опшге. Место сваких крпежа — трпежа пзведене су корените промене, на темељном познавању гласова нашег језика, реФОрме, које данас Фонетпка, наука Спверса, Техмера, толиких ученнх Енглеза п Скандинаваца — може само похвалпти. У свом Додатку к санпетерб. рјечницпма, 1822, Вук је држао да је за бугарскп нотребно ј тако и Мпклошпћ. Компспја је истога мишљења, само што не усвојн ј, већ г, знак који је, како се велп у извештају, н нређе био употребљаван у пстом послу: тако ће се пнсатп 1а, ју, гв, ш — аћ уђ М место раннје употребљаваногћ л, к>, гл (=Јђ) ан, уи, он. Исто тако 1 ће примити п ту службу, да обележп којегде непчанп карактер сугласнпка Л1=.1>, Н1=Њ. Ирп пзменп ортографије остављено је старо ш нетакнуто: оно пма два пзговора : шт и га,, и баш је зато потребпо пзоставпти га п заменнтп елементнма му. — Пошто се у „говору књпжевном4*', како се велп, не чује пзговор гласова пашпх ћ, ђ, то је н остало у оннм случајевнма, где се нађе т п д нешто друкчпје нзговарано, означитп пх с 1 гп, д1. — Толпко о променн азбуке, која сад нма ове знаке : а, б, в, г, д, е, ћ, ж, з, п, 1, к, л, м, н, о, п, р, с, т, у, ф, х, ц, ч, ш, ш, љ. Компспја је у овом извештају мппистру још п неке граматпчке случаје пстакла као вредне да пх се дотакне реФорма, да им се одреди стална употреба: то су случајп употребе члана, с именицама п прпдевнма; за тпм употреба падеш п личнога завршетка а: меште т>, некп облпци пмтерФекта, агрпста птд. Слма ТомиК.