Delo

Д Е Л 0 94 оба полугласа н, као што је споменуто, меште л пма т>. Тако је остало неозначен псториски ностали глас т> из а. Што се тиче гласова, којн су посталп из стар. носног самогласног а. (ен), још се ранпје стао нзостављатп : у прво доба замењивао с п често с клк (редовнпје). После ј, ц, ч птд. пз а пмајг, тако да се даље подударало с љ — јер н нз њега пма Је. Пначе се а пзговара као е: зет. Будући још у нрво доба бугар. ппсмености по пзговору другп глас, п иодударајући се с другнма — још се рано стао пзостављати, што доцннје све чешће, те га је у употреби нестало. Нова реФорма додаткла и знака 'ћ, да му уредн употребу. Стари рукоинсп показују разноврспу гласовну вредносг овога знака: п.тп е нлп ја : врћмА, 'ћко. волћ. Али то је бно особптп начпн обележавања ирејотованог а, честога у глагољнцп, где је гћ пмало двојаку вредност. У бугарском је гласовни развптак пшао својим путем: из ст. 'ћ, којп у сриском има тројаку замену. тамо се развп двојак зговор према том стојп лп ли акценат на том гласу пли не стојп: старо-словенскн грћхт> пзговара се грјах у бугар. а пише или грћхт. плн грихг. Оспм тога се чује у такој прилпцп изговор еа, близак споменутом. Међу тпм се ћ пзговара као де, ка ннје акцентовано; кад је у слогу за њим којп неичанп самоглас ц ако је с акцентом, илп стојп за њпм ј, ;к, ш, ч: тако има млћко : млјако ц млечна, грћхт.: грјах н грегиен. У оваковом се пзговору подудара ћ с ја старијег доба. У сувременом бугарском знак ћ има две вредностц (ако се разлика пзмеђу еа п ја=ћ не узме у обзнр): ј» илп е. Могућно је да се знак, којп је са свнм изгубпо своју вредност, изоставп, избаци, с чнсто Фопетнчкога гледишта. У западннм је крајевпма, где се наш језпк с бугарскнм меша, у том ирелазном појасу, ћ увек е, наш псточни пзговор, некн пут 'е (је) тако да сугласно, које се може умекшати, бпва ме о: л, н (лћво-љев о). Ако се хоће реда п нравплностп у бугарској ортогра.Фнјп, и да се тачно означе гласови, знак се ћ као на сметњи п непотребан може нзоставитн ; али тако не мпсле чланови комисије. Онп остављају ћ да се и даље упогребљава, кад се изговара ја пз ћ, а не пз старога^а док за ћ, које се изговара е узимају тај знак. Самп увиђају незгоду, псторнски и егимолошки неоправдану, којој мисле доскочити на тај начпн шго налазе, да ће бнтн потребно нанравпти иопнсе речп с ћ и означити како се где пзговара. Шго се тиче осталпх самогласнпх, нема се шта споменути: остају као н ире уиотребљавани, разуме се п са заменом старога н с «, по што се сам глас н од намтпвека изгова})ао као и. Код сугласника нпсу увођене никакве измене, осим код ј, који су свп прпзнали као иотребан знак за бугарску азбуку, н ако је глас ј редак, мањега значаја него лп у осталнм словепскнм језнцима. Ст. слов. није имао особитога знака за глас ј. бпло у послу прејотације нли постјотацпје, али је тако вешто графичким путем ностпгнуто, да се оп означп у свнм његовнм Функцијама, да се у том иогледу могу старо-слов. азбуке сматратн као нраве Фоне-