Delo

102 Д Е Л 0 ћпне друштвене. II покретп прерано изазпани показују слаоу економију снаге, несразмерност међ акцпјом и ресултатима. То је ппр с пдејама, којим се оглашава ново доба п приправља, друЉтво, да га без изненађења прпми ♦ Силе умне и моралне уложене у преране покрете нису еквнвалентне актуалноЈ енергијп друштвеној. Чпни се, као да су напрезања остала бесплодна, без ресултата, не помичући напредак ни за један корак. У ствари снага је само трапсФормисана у латентну, иотенцијалну енергију, раскомадану и разбацану по друштву. Она мирује, везана пасивпошћу људском и нагонпма ка одржању примљеног стања. Учестаним покретима прирашћује ова енергпја а међ људњча и поретком стварају се пукотпие све шпре, што су покретп трајиији и чешћи. Најзад нагомилање постаје претежно и прикупљена енергија ослобађа се, развијајући огромап рад упућен преображају друштвеном. Тим се тумачи несразмерност покрета, који је често необично силан, и спољњег надражаја у тренутку експлозије, који не мора бити ни интензиван нп велике трајности. Њега могу изазвати и средњи таленти, са мало оригиналннх идеја, створепн за сптна дела у нормалним приликама, површпн у расуђивању, без јаког аналитичког дара и суптилног разликовања, са врло мало предвиђања и комбинационе моћи. Ипак ће покрет бнти комилексан, захватиће најситније друштвене одношаје, рашириће се на многе творевине прошлих генерација. Његова јачнна биће у толико већа. у колико се дуже прикупљала др-уштвена енергија, у колпко је парод већи бројем својих чланова и развнјепијег интелекта. Чиме се карактерпше сиремност друштвепа за преображај ? Прво, идеје препорођајне пе задржавају свој интегритег, конкретишу се и своде у простпје Формуле. Између мале предводннце, нз које потнчу те ндеје, и главпе трупе, у коју увиру, постоји савезиа груиа, тумач за језик, којпм се одабрана мањина обраћа већинп. Они догерују ндеје за сватљивост масе, вулгаришу их, да би се већпиа могла усиети до њих. Други је симптом распросграњеност покрега. Зрелост друштвена да прими измено јавља се у суровом одрицању старпх ауторитета Књижевност се осећа нслагодна у старим Формама, бупи се против,