Delo

Д Е Л 0 103 усвојених правила, одриче конвенције. Ствара се контра укус немилосрдан и спрам најлепших урнека нападнуте школе. Стпл, често брнж.вив, коректан и елегантан пада у немплост. Старим тенденцијама оглашује се рат често врло пакостан и заједљив. Не пази се при нападу на наравствене прннципе књижевне, чнје вређање постаје по каткад монструозно Место узбуђења пред великим ђенијалним пропзводима сувремености на уснама често занграва саркастпчан осмех. Револуционарнп. рушећн дух проднре у уметности, потискује старе узоре и намешта нове обасуте клпцањем и похвалама. Малишани новог правца не женпрају се истаћи се пред великане свргнуте с пједестала. У религији крптички покрет обара неприкосновене светиње, скида Бога с виспна стављајући га под микроскоп, реметп хијерархију светаца и радознало а злурадо подводн догме под контролу разума. Тако захуктан и смеон прелази иа делпкатно поље личних укуса, реФормише моду, смеје се обичајима, негодује тоалете, исправља манире и место старих шаблона рекламира нове. Ето га за тим у васпитању с девизом: рат усвојеним методама. Ту баца проклетство иа принудну наставу, јадикује над угушеним склоностима дечјим, ранжира нзнова научна знања по принципу користп, оглашује битна за неважна а нређе секундарна истиче на прво место. Па онда политичке институције ! Ту је покрет најјачп и најмоћнији а отрзање од ауторитета највеће. Стара управна власт постаје нападна тачка. Свет се заварава обманом, да политички либерализам доноси собом друштвено благостање. Прокламује се ослобођење личностн испод деспотске властн друштвене, хармонија права и дужности, изједначење политичкпх моћи, участвовање народа у реФормама, раскидање кастинскпх разлика у политичким одношајима. Шта нзазива преображај? Без сумње настаје тренутак кад економски строј постаје опасан за већину оделнтпх интереса, лишава људе срестава за живот,пошто их је најпре довео до минималне мере. Затнм се указује боља перспектива: ваља се борити, да се иостигне ако не идеална срећа, а оно пријатан живот. Невоља иште пријатеље, који се јављају у облику социјалних теорија. Поредак, који пригњављује постаје мрзак. Емоције егонстичке упућују човека, да тражп услове погодне за опстанак,