Delo

Ј5 О 1МС ]Р XXI Е:: (1732—1799) ' . .« Бомаршеу других одбрана нмје потребно ; ја сам уверен, да се и ви, као и ја, осећате пунм благодарности према њему, јер оној маленој гругш веселмх и духовитих аутора, којн и нас чмне бол>им и веселмјим, гшсац Севиљског Берберииа припада несумњиво као један од најодличштјих чланова. Што је рекао Бајрон, за оног веселог лакрдијаша Фута, може се сигурно и још боље рећи за нашега Бомаршеа: „Когод воли смех мора уздахнути за њим\ (Вмдм кОтаџбину”, годмна VIII, књмга 23, стр. 386). IV. Јер смех је, читаоче, био његов елеменат, много вмшм но новац и интрига. Ретко је кад бмло човека који је био тако стално весео, у свима, па и најцрњмм приликама свога живота. «Ви који сте ме познавали, вм који сте ме вечиго пратили, пријатељи моји! реците, јесте лм нкада виделп што друго у мени до човека вечмто весела?” Тако он пита у својим Мемоа рима, и немогуће је не призмати му да је тако. Ко га је год познавао, прмзнавао му је да је бмо један од најпријатнијпх и *)*) Овај одломак је наставак из једне повећв студије о Бомаршеу, која .је излазнла 1889. год. у Отаџ б и н и, н, после три дретав велика продужеља, остала педовршена, великим делом крнвицом нпшчевом, писац се не устручава то признати. Оно што је од студије јон1 било остало у његовим артијама, у одломцима несређеним н неразрађеним, нисац није мислио никада штампати. Данас само са највећим устезаљем дајеуштамиу овај одломак, на комег носле више од четири годпне које су од то доба протекле, није нмао куражн нншта да. меља, те га штампа онаквог какав му с „• затекао у артијама. Одломак се непосредно' шсслања на последн.е штампано продужеље. Наиомена пншчева.