Delo

Д Е Л 0 106 најљубазнијих људи свога времена. „Бомарше је био весео од главе до пете, човек каваљер, у пркос свему што се о њему рекло. н по признању целог света један од најљубазнпјих људи које можете паћи*. (Арно). На свакој страни његово биографије впдпте да је био душа сваком весељу и свакој забавп. У њему су његови позпанпци имали неисцрнно врело шале п веселосги. Онп дани у које га је неко могао имати код своје куће бележенп су и памћени. «Дођите вечерас к нама, Бомарше је обрекао да ће доћи”: тако су нисале и звале на своје забаве ондашње велико гоепође. Нико није забавне игре умео удесити тако као оп, сиастн их од њихове готово неизбежне баналости, начииити од њих нешто у чему могу и људи од духа уживати. Будио је и ширно веселост на све стране обилато и раскошно, . и говором, и примером, и оном интимном снагом која приленчнво зрачи на све стране, натерујући и околину да трепери у истом тону. Имао је духа, знао је да се шалн, а речју је владао необично лепо. Да би нашао помоћи и заштпте код ондашње високе госпоштпне, да би их заннтересовао за своје комедије, које су краљеви људп, ценсори, и други државни евнуси по неколико пута забрањивали, он је нре представе носио своје комедије, читао их гхо салоннма* мо лећи за внсоке прнмедбе, обећавајући да ће их се строго придржаватп, па је онда тако бранпо од тих примедаба и најмању реч у диалогу, да су слушаоци, очарани, не само примали оштре и пакосне речп његовог Фигара, но још и додавали сами но којн духовпт одговор досетљивом слузи Бомаршеовом. Тако је једне вечери читао Фигарову Женидбу код маркиза де Бретеља. «Не, никад још нисам био видео таквог мађноничара, велн ШапФор. Што је Бомарше те вечери рекао у одбрану свога дела, превазилазило је још духом, орнгина.шошћу и комиком, духовитост и веселост његове комедије. Пзгледало је као да гледам човска пијана од шампањског вина, који би зубима трошио блпставе дпаманте, па њиховом алемском прашином засипао својо слушаоце”. Мемоаре знате. Читајте Севиљског Берберина. «Пма ли живљег и занпмљивнјег почегка од почетка Бомаршеовог комада, кад се опо гроФ Алмавива и Фпгаро састају нод Розиним балконом? Од тог ирвог диалога, било је људи који су говорили да у комаду има сувнше духа. Мана