Delo

Д Е Д 0

Цу творци бољих прилика и пионери позније сјајне периоде. Они извојеваше љуту борбу, коју су били покренули противу свега страначкога подражавања, нарочито противу подражавања безграничноме Францускоме натурализму. Ова борба започе критиком, обарањем савременога на основу критике. Прво је ваљало извојевати увпђавност о ништавности и шкодљивос и подражавања, па по том наставити творевинама, које одговарају тој критици; борба дакле поче не само да руши н обара већ и ново и добро да ствара. У тој борби и немачкп језик све више дође до свога права и до своје вредности, доби све више у оштрини израза, али и у благости и у нежности. Силним средством овога стварања језичнога бише пре свега преводи из старих и нових класика. Да бисмо за један корак дошли ближе своме задатку, да бацимо поглед на ондашње стање драме. У почетку прошлога столећа владаху немачком позорницом са свим подивљали и безукусни комади, назвати Наир^-ипс! 8*;аа18ас1лопеп, и лакрдије, у којима комична*личност, названа Нап§мтиг8С са својим глупостима беше омиљена личност. Томе је ваљало изићи на сусрет и то строгом правилношћу. Као најглавнији и најмоћнији покретач овога појави се лајпцишки проФесор Готшед, који мишљаше, да се ова правилност може постићи Француским драмама. Уз то је хтео тиме и немачки језик боље да учврсти и да га Француским драмама, за које је једино марио двор и племство, омили и овима. Ове драме су свакако могле изнети нешто правилности на позорницу, али је њихов утицај био незнатан, јер је тип Француске драме био сувише прост, а њихова елеганција у престављању измену се у немачким обрадама у брбљивост и развученост. У то се време јавља Лесинг, оснивач здраве драматске основе у Немачкој. Он Француској драми објави рат истим оружјем, којим се она обично бранила. То је био Аристотело. Лесинг на име доказиваше, да су Французи од Аристотела узелн само спољашњу страну и да се варају причином, а да суштине његове нису разумели : јер у место сажаљења, главне догме Арнетотелове, побуђују страх и ужас, у место његовога патоса сентименталност, а у место осећања сплетку и случајност.