Delo

118 Д Е .Т 0

Зато еа свим забаци Француску драму и сав се одаде старима,. Арпстотелу, који своја правила оснива на класичним комадима грчке старине. Да би пак новој немачкој драми ирпбавпо што чвршћу основу, указа и на Шекспирову карактерну драму, да да се овај врло мало, готово никако не оснива на Аристотелу и на антици у опште. пошто је он нреставник характерне драме на спрам Аристотелове драме судбе. И ван сваке сумње било је потребно, при великој разлици ова два правца, од којих је у драми судбе средиште радња, а у характерној драми сликање карактера, да се укаже н на овога, потпто С}^ Шекспирове драме у преводу много утицале на облик немачких драма и на учвршћивање и чишћење немачкога језика. Лесинг је према томе тражио од песника творну — проналазачку моћ, строгу меру и утврћено правило и сликање народних карактера. Али Лесинг није радио само теориско-критички, већ по својим теориско-критичким основима напнса и неколико угледних драма, у којима дође на срећну мисао, - да нх пише прозом. Тиме је пре свега одстранио тешки александријски стнх, који се био одомаћио са Француским драмама, а у слободној прози допринесе много љупкијем и облнјем изразу, те тако омиле све више немачки језик н вишим круговима. Једна пак од најсрећнијих идеја Лесингових беше увођење немачке грађанске д])аме на супрот Француској дворској: тиме усне, те јс сваки појединац видећи себе самога као радну личност, внше прионуо за такву драму, а обрађивањем немачких предмета и характера^ учини, те су немачком њ«роду биле приступније, па по том и милије овакве драме. У теориско-критичком одстрањивању туђинскога подражавања нађе Лесинг све једнодушно уза се, али у. подизању новога и у своме делању имао је многе противнике, те с тога у своје време нн из далека није био тако чувен п уважен као данас. Данашњу славу и критичку вредност стекао је тек пошто су Шилер и Гете његова начела у својим делима практнчки извели. Па основу Хердеровога мишљбња, да се Аристогелова правила, с тога што су црпена из античких драма, не могу применити и на модерну драму, разви се кови правац, којн одрицаше потребу икаквога правила и доказиваше, да је ге-