Delo

120 Д Е Л 0 ника. Али околности изменише све намере Шилерових родитеља. Но захтеву строгога херцега Карла, који је тада владао, примљен је 1773. године, као син војнога лекара, у војни завод Р{1ап28сћи1е, назван доцније Каг188сћи1е, који је овај херцег тек 1770. године био основао. Ту се одао у први мах правима, а по том медецини, пошто у овоме заводу не беше одељења за богословско образовање. Још пре тога времена имао је мали Шилер, — по пресељењу његових родитеља у хер цегову престоницу Лудвигсбург, често прилике, да са својим оцем посећује позориште, у коме су се давале већином опере. Утисци позоришни били су на њега тако силни, да је код куће сам давао представе, за која је од хартије резао потребна лица. Његова машта се тиме толико разви, да је већ у својој 13. години обрађивао драматичке предмете, који су нам познати само по имену, а које јесам уништио у своме никад са собом задовољном младићском жару. Тако написа трагедију „Ње Сћп8*еп,ц драму „Аћ8а1оп“ и позоришну игру „Собпшз уоп МесНол.“ а тврди се, да је обрадио и трагичну историју некога студента под натписом „Оег 81ис1еп1; уоп Ка88аи,ц У томе заводу владао је строги војнички ред, који је искључивао и бранио све, што је било противно главноме задатку или што би му ма и мало било на уштрб, те не само да није имао места за појезију, него је чак није ни трпео. Шилер, којп себи својом нарави у брзо беше створио коло вредних пријатеља, ипак нађе у академији времена и прилике, да пође за својим природним тежњама. Крај школскога посла бавио се живо и са сувременом и класичном песничком литературом. Клопшток својим „Месијом“ одушевио га је толико, да се чак трудио да изради спев, који би одговарао овоме, назван „Мојсије“. Па већ и иоменути покушаји «Абсалон“ и „Хришћани%; постали су јамачно подстицајем истога — бар по грађи. Лесинг својом грађанском драмом и својим епохалним критичким радовима, као и Гете својим првенчадима (нарочито Гецом од Берлихингена), па и иесници 81игт-ип(1 Пгапо-РепоЈе (нарочито Лајзевиц својим крунисаним „Јулијем од Тарента“) занимаху и одушевљаваху све више на рад младога ПГилера, кога су школски другови готово једногласно херцегу описивали као песнички одаренога и трагедији оданога (в. РгбИз стр. 76.)