Delo
Д Е Л 0 121 Са Шекспировим делима упозна се у предавањима свога проФесора Абела, који је за доказ истих узимао увок примере из песника, а нарочито из великога бритскога песника. Али сва његова песничка моћ могла се при строгом школском реду развити само у пригодним свечаним и похвалним спевовима херцегу, као заштитнику, и наставницима. Његова позоришно-драматска тежња нађе пак одушке и унапређења у позоришним представама, које су приређив не у академији (бсћегг 1 стр. 144.) у којима јепомагао и као глумац и као пригодни песник. Тек последње школске године, када херцег реши, да млади песник остане још годину дана у томе војничкоме заводу, док би угушио бурне назоре, што их је изнео у својој теми, Шилер огорчен сав се одаде обради догађаја о изгубљеноме сину, који после 1771. године под именом „Оге Каићег“ (Разбојници) као прва очувана драма његова угледа света. Разбојници. Од самога писца названа позоришна игра, са записом „Гп Тћ' *ппо8“ (Противу тирана) под натписом, а с мотом : „(^пае тесћсатепГа поп бапапГ, Геггпт 8апаГ; ^иае Геггит поп 8апаћ 1о-п18 запаГ |Н1рросга1е8), силан је, идеално замишљен младићски протест противу ондашњих прилика, у коме песник, по својој главној тежњи, да буде песник не ради певања већ ради делања и стварања, нема у поезији пред очима тежњу, мету, већ себи истиче за мету само средство, да се дође до оољих прилика. Подстрек овоме делу долази од бГигш-ипсГ БгапоРепос1е, ма да је засновано и и зведено у вишем стилу. Шилер иде стонама песника те периоде, поричући оно, што постоји, као ништавно, па и остаје уз те песнике не указујући ни на што позитивно. Као што већ натписне речи „Јп Тггаппов44 јасно показују, била је ова драма протестом противу ондашњих насиља, и то у толико јачим и одважнијим, у колико је већа била стега, под којом је Шилер баш последње година писао у академији и у колико је песник онда још мање познавао људе, свет и живот. Али овде опажамо још једну црту доцнијега великога Шилера, и то је једна од најважнијих црта, која је оставила жива трага у свима његовим радовима нарочито у првенчадима, ма да се