Delo

Д Е Л 0 127 кона. Врлина побеђује, изгледа нам — пошто сматра за нотребно. да нагласи ово^ а пре свега чудновату катастрофу — да нас упућује на са свим друкчи исход ствари, на свршетак, који више одговара целом току радње, а који је песник прерадпо у данашњи облик при коначној обради. када је већ био изишао из академије и када је већ боље познавао људе. На спољни облик песник је мање обраћао пажњу, али ипак није био равнодушан; у техничку обраду још недовољно посвећен, створио је по месту радње врло променљиву драму, тако да у целом комаду нема нигде два прнзора једногаза другим, који се дешавају на истоме месту, што је свакако при представи врло дангубно. Али Шилер — као што дознајемо на почетку преговора — сматра „Разбојнике‘; „а1$ ете (ћ-атапзсће Сгебс1п( ћ1е, гће еће УоИћеИе (1ег ћгатаШсћеп МеЉоће. . ћетћг!, оћпе з!сћ ићг1о’епз 111 сће 8сћгапкеп е1пс8 ТћеаЉгбШскез е1п* гигашп п ос!ег пасћ с1ет зо 2М'еИе1ћаИеп Оедлчпп ће1 1ћеа1гаћвсћег Уегкбгрегипо- 211 о-е12еп!‘: 1као драматску историју. која се користи драматском методом..., не ограничавајућп се у оквире позоришнога комада нитн тежећи за сумњивом добитн при п о з о р и шн о м и зв ађ ању). У своме часопису „Тћаћа“ признаје нам између осталога Шилер у предговору ово: „ХЈпћекапп! 11111; Мепзсћеп шк1 Меп бсћеп8сћ1ск8а1 ти8«1е те1п Р1п8е1 поИпуепсћо- <Не т1н1еге Р1п1е гмлбсћеп Ецо-е1 ипс! Теи1е1 Уег1ећ1еп тиб81е ег ет Епо-е11еиег С с ћегуогћппо-еп, <1аб 211111 СИиск с!ег \Уећ тсћ! Уогћап(1еп суаг, с!ет 1сћ пиг Нагит ИббШгћћсћкећ луипвсћ п тбсћ1е, ит сћњ Веубр1е1 е!пег Сгећиг! 211 уегеллчо^еп, сНе с!ег па1игллдс1по-е Ве18сћ1а1 с!ег бићогсНпаНоп ипс! <1е8 Сгепнњ 111 сНе \Уећ 8е1г1е — 1сћ тете сНе Ваићег. — Р1еб 81иск 181 ег8с1пепеп сНе цапге бЈпНсће \Уећ ћа! с1еп УегГазбег а1б е1пеп Ве1е1сНо-ег с!ег МајезНИ Уого-е1огс1ег1 8ете о-апге Уегап1луог1ипо- $е1 <1аб КНта, ип!ег (Јет ез о-ећогеп ллагН. \Уепп лтп <1еп ипгаћН^еп К1ао-§сћгћ1сп о-ео-еи (Не Каићег е1пе епто-е тлсћ 1гћћ зо 1з1 ез <Незе, с1абб тћ 2лл'е1 Јаћге могћег о тћ' аптабб1е, Мепзсћеп 211 бсћНЈсгп, еКе ппг посћ етег ћео-ео-пе1е.)“ (Непознат са људима и људском судоином морала је моја кичица неминовно да погреши средњи пут између анђела и ђавола, морала је створитп грдобу, која на срећ}г овога света не постоји, а којој оих само с тога ножелео бесмртност, да