Delo

у времену, у коме је писао ову драму (у академијп), није имае ириаиКе за познанства са женскињем. С тога је и овај карактер доста површан, готово чак и нема радње у њему. Ми само видимо, да Амалија остаје верна своме Карлу у пркос свих искушења и иокушаја да се заведе, и да се мало колеба само у сцени свога састанка с ненознаСим гро<иом, у коме не познаје свога Карла. али који је ипак својим изгледом и својим очима јако опомињс на њега. Са свим блажена умире само с тога. што је сасвим немогућна њена веза с Карлом, па је тако лице, које највише побуђује наше жаљење. Ппстор Моз“р је частан свештеник, сав предан својој дужностн и вешт да брани своју науку. Козински причањпма своје судбине, тежњом 'својом за разбојничкнм животом из освете, а не из уживања или грамзивости. лењости или пропалости, само још боље правда поступке Карлове, као што и други разбојници, а нарочито Ролер и Швајцер, служе величању његове тежње за истинском човечанском слободом. ШиигелбсЈп пак је слике правога, крвожеднога разбојника, који је увек готов на најгадније злочине, којих велики број у еласт прича. Уз њега иде и ШуФтерле. Узевши у онште сви су карактери при свој нажњи за нндувидуализмом доста једнолики; упјптво рећи има само два карактера, на које се и сви остали деле и по којима се сви унрављају : то су карактери два брата, Карла и Фрање Разуме се да то п није друкче ни могло бити, пошто је Ш тлер у тим годинама врло слабо иознавао ираве људе. Посматрамо ли горе већ наведене речп, које су му служиле као лозинка ове драме, ск.тонп смо да верујемо, дајеШилер свој први план изменио у последњем чину. Јер баш његове речи на крају нредговора: ,.1сћ (1агћ шепгег 8сћпћ, 2и1о1ое Гћгег шегкм игЛоеп КаСћабГгорће, пп1; КесћТ етеп РШг шПег Јеп тогаћбсћеп Вбсћегп уегзргесћеп; — Јаз Ваб1;ег 1Тшт г1еи Аиб^апо-, Јег бешег м ипВо' 181. ћ)ег УегпчДе ћчК мпећег 1п (1аз (Је1е1бс (1ег ОевеСге. 1)1е ЧЧт^еп*! егећ! б1еоеиг1 <1ао о О хоп." (Ја своме сииеу, по његовој чудноватој катастроФи, смем с п])авом да обећам место мећу моралним књигама; порок пролази достојним путем. Заблудели улази опет у границе за-