Delo

С Н А Г А Б Е 3 0 Ч И Ј У Г1ро двадесет година живео је у Дубровнику некп Васо Г., кожарскн трговац, самац, који је имао своју кућу и дућан у једној улици, десно од Страдуна. Васу је онда могло батн преко педесет година. Беше човек осредњег раста, широких плећа, гојазан, али лак у ходу, сувише дуга лица, под којим се још отегао голем подва.вак, које би дакле ружно било, да нису плаве и водњикасте очи милостиво гледале на свакога н на свашта. Васо је носио увек црне простране хањине, а на глави свилену калуђерску капу. Служаху га, (а бог зна од кад1) два стара момка: један му је готовно јело и држао кућу у реду, а други му беше магацинар. Магацин Васов беше изван града, на путу што води ка Требињу. Свакога јутра, газда и момак отишлп би заједно ка магацину, где бп дочекивалн муштерије Херцеговце, којима, без мало, газда знађаше имена, а са многима се рођакао, јер је и сам бпо родом од требињскога кадилука, од чувена и јака братства; он беше дошао у град као дечко, па служио и мучио се, докле не поста газда. Из магацина вратио би се обично са гомилом сел:>ака у град, те отворио дућан, да исплати купљу, па би их повео, да пх части ракијом Васо није ишао у каФане, али је, често и без муштерија, свраћао у крчме. Он је био човечан са својим млађима; њих тројпца јеђаху за једним столом, а о годовнма иђаху заједно у цркву. Васо се одликовао као Фанатични православњак Пе само што је ишао на јутрење и вечерње, не само што је био тутор без измене, него јо увек презао да се кгоре” нешто не ради против православља, и у сваком необичиијем догађају било је православље по среди. За то га агоснарн” нрозваше «Васо Влах», г*