Delo

РЕЧ ДВЕ 0 ЛИРСКОЈ ПОЕЗИЈ И (Поводом књпге „наша новнја лирика“, од 1>г. Љ. Недпћа) Ннје без разлога речено, да је у књижевности било, по коме се познају откуцајц срца народнога. Хоћете ли да сазнате елементе, пз којпх се састоји душа ма којега народа, проучите му књижевност — у њој се најбоље огледају тежње, идеали , наде, мпслн н осећања, једном речју све што му је душп обележје. Нуче ли вас жеља да сагледате будућност, која стоји пред народом покривена непзвесношћу, упознаЈте садржпну његове књнжевностп — у њој су стазе, по којима се будућност, како то лепо рече један наш одличан књижевнпк, најпрејавља пред очи жељна родољуба. Јесте ли вољнч да пспптате снагу народну, удубпте се у књпжевност његову — у њој ће вам се, у данашњим околностпма, најнре иоказатн, како стојимо са силама које требају да се може поднћп држава огранпчена гранпцама језика нам народнога. Оволикн значај даје књижевностн утицај, што га она има, према својој свезн са жнвотом средпне у којој је, на правац развпјања њезнна. Тесно свезана са жпвотом друштва, ради чпјнх је потреба духовних н никла, књпжевност мора пролазити псте мене, кроз које пролази н само друштво у своме развнтку. Какву је улогу имала да врши усмена књнжевност у животу патријархалном, такву исту улогу мора она, према овоме, вршпти н у жпвоту социјалноме. Одношајп су у оба случаја истп, н ако су задаци различни, јер онн зависе од погодаба, које су, као иоследице историјског жнвота, у свако доба друкчије. „Целокупан нокрет народнога живота који ми зовемо нсгорнјом оставља граг у књижевности, јер јој пружа нове слнке н идеје, нове теме и мотнве : друштвена мнсао и духовно расиоложење сваке епохе зависп од историјског момента; мењају се прилике, интересн, ндеје, ногледн, мишљења друшгва о бнћу природе и човека, свега н жпвота, н све се те промене онажају и на садржнни литерарних нроизвода који реиродукују живот онако, како се он преставља у народној свестп, Факга не каква су у стварностн, него факта која су прерађена нроцесом мишљења и уметничког стварања..,. Свака ецоха има своју књнжевносг : жиеот уносн у њу нове слике н ДЕЛО 9