Delo

130 Д Е Л 0 пдеје, теме п мотиве : старим слпкама даје нове црте, старим пдејама — нове нпјансе, старнм темама — нову основу, старим сижетпма ново обележје. *) II баш с тога што се у кљижевности по најјасније огледа духовни и социјални живот народнн, у њој је и најпоузданпје мерило, којнм се може правплно оценпги ступањ напредовања његова. Ако је истина, шго Кастелар вели. да је „историја чпњеннца одјек исторпје ндеје‘3 лако је, после овога, увндети, да је у књижевности кључ н за разумевање догађаја, који су предмет политичкој псторнји народној. Не узмогу ли се иознати идеје, које су их изазивале, мучно је разуметп онб што је душа исторпји, што јој даје смпсао. Овако схватање одношаја између књижевности н жпвота једна је од најважнпјпх тековина науке о књижевности, од како је за испптпвање појава које улазе у њезину област усвоЈена метода упоредно-псторпјска. Ако се хоће да резултатн имају научну поузданост, ово се не сме губити из вида ирн исиитивању иојава књижевних. Вољнн да новедемо реч о нашој новијој лирици, поводом познатога дела г. 1)г. Љ. Недића, нисмо могли проиустити да нарочито не нагласнмо ове неколике напомене, јер их је, тако нам се чини, г. 1)г. Недић превндео п баш за то површности нзложио многа своја тврђења, која је пстицао са впше емслоети него ли смишљености. Даје пак правилно гледиште коЈе га с-е држимо, кад с-е поведе реч о одношају између живога и књижевности, могли би смо доказатн масом примера и исписа 1Гз дела најпризнатијих нознавалаца науке о књижевности. Нзмеђу овпх примера мп ћемо изабрати онај, покоме ћемо моћи најјасније обележит1у где се п у чем размимоилазимо са г. 1)г. Недићем у схватању онога што чини област и суштину лирске иоезпје. П1то в})еди за књнжевност у опшге. не може се одрицати ни поезији која је тој књижевности цвет. Призна ли се зависност књнжевности од жнвота средине у којој се развпја, та се завнсност не може превиђати, кад се говори о песничким делпма, ако се хоће да рачуна на оно чему нас историја учи. (Јво ћемо начело боље утврдити, кад покажемо, како се и кад ночела развијати лирска поезпја код познатијих европских народа у разна времена. У првим својнм почецима књижевност се нн у једнога народа нпје могла похвалитп ваљаним делима из области лирске поезпје : она се, ако је вероватп историји, јављају тек онда, кад је књижевност, развијајући се, ухватила јак корен у животу народном. ПоЈава иак лирске поезнје у књижевностима народа, који су Је иримили са стране, значи да је она почела нробнјатн у живот народнн и нз њега црпсти своје сокове, а јаче развнће лирске поезнје обележава, сем тога, слободнији иокрет, који је народном жнвоту ранијнм развићем обезбеђен. Проучимо ли, како се развпјала поезија у књижевности ма којега од знатнијих народа европских. наћнћемо овоме тврђењу доста потврда. Лирска се поезнја, да ио*) Н. КарћевЋ. Л и т е р ат у р н а н 9 в о л у ц ј л н а 3 а п а д 1.