Delo

138 Д Е I 0 тавља нешто шго је у свпх пееника у главном заједничко: еа фжпна јеиак у толнко богатија у колнко је разноврснији живот, чије ее појаве преламају на различне начине у душп песннковој. Који год, дакле, зна, шта је поезнји суштина, а није му, сем тога, непознато ни псторијско јој развиће, не може тврдити, да је облпк, као нешто условно н конвендиоиално, претежнијц од садржпне, према којој се уираво најбоље може нроценпти, што је за поезпју главно — иекреност пнеппрацнје, полет мислп, узвишеност осећања. У поезији је подједнако потребно обраћатн нажњу н на облик н на садржину, али је најважннје не сметатн с ума начин, на који се садржпна прелама у души песнпковој, те добнја свој уметнпчки облик. По томе се управо и процењује вредност несника и његовнх дела. а њу за тим само још више уздпжу богата и сувремена садржина, која показује да је песнпк кадар загрејатп се одушевљењем за све што је потресало образованије му савременике, и нзрађен облпк који показује даје песник познат са радовима претходника* Кад се утврди неснички дар, из овога је јасно, на шта несницима ваља пазитп, и шта крптика има права од њих тражпти. Ако се хоће да има права слика о вредности дела ма којега песника, потребно је, према овоме, биги пре свега на чисто са одношајем, у којем он стоји, по облпку својпх пронзвода, према претходницима, а по садржини њиховој према живогу и појавама које су га инспирисале. Слпку, која је на овај пачин створена,, могу јаснпју учннитн поређења са сувременн.м му песницима н нодробности пз приватнога му живота. Денити вредност песнпчких ироизвода, а не водитн рачуна о овим захтевнма, на које нас упућују обзири објективности, врло јеопасно, јер је оцењивачу лако оклнзнути се са нута који истини види, чак и онда кад му је она светиња. За овакав се иосао хоће мпого претходнпх студија н припремнога знања, али су н резултатп слободни од површности која је увек. ириродна казна за оне, који нослу неспремни ириступају. Свет. Ст. Симиљ.,