Delo

Д Е Л 0 137 лако, помоћу њпх, сагледати у унутрашњост његову п у њој уочитп особине којима се он нарочито одликује. А од ових особина зависе и остале, о којима се мора водити рачуна, кад се иоведе реч о лирским песмама. На ову зависност која постоји нзмеђу жпвота н књижевности. несника ц времена, мп смо нарочпто указивали с тога, што се она често превиђа те се и производи неснички узимају и цене као нешто што 1 остоји само за себе. Због тога што| се ова завпсност превпђала, могла је постати она теорија, по којој је поезпји, као врсти уметности, једина сврха која пскључује све остале задовољити људима евојствену тежњу за оним што је леио. Међу тнм, п кад би могло издржати критику тврђење, да је леао нешто аисолутно, нешто шго постоји само за себе, те га треба само уметн пронаћи — опет би мучно било бранити мишљење, да поезија треба да се оглушава мотивпма, што нх живот п стварност пружају песницпма који хоће да воде рачуна опотребама друштва чпји су чланови. То се двоје не пскључује, него баш допуњује. Што је лепо, може добити само у вредности, ако је кадро. баш за то што је сувремено, свратптп на себе пажњу образованих људи и пробудити у њима естетичне емоције. Уметничким делима великпх песника нпкад ннје сметала сувременост мотива њиховпх песама, о којој су п као образовани људи морали воднги рачуна. Призна ли се, да је књижевност као маниФестацпја духовнога живота друштвенога, најверније огледало његово, ни поезпји се не може с нравом одрицати дужност да себи мотнве узима из тога живота. Пначе ни књижевност небп бнла оно, што историја свпју образованих народа тврди да је она била н да јесте, нити би и могла вршити у жпвоту, друшгвеном оне задаће, ради којих се тако високо цени њезин васпитни утицај. После свега што је до сад говорено о лирској ноезпји, њезпну развићу и одношају према животу, можемо бити нрилично на чисто и са питањем: шта је за поезнЈу претежнпји: облик или садржина. Писац књиге, поводом које и нншемо ове редове, истиче, истпна не баш тако одсудно, облик као претежнпји. Начнн иак накоји он то чини показује, да нп сам није са овнм нитањем са свнм пречистио, те је то зар н дало повода многим му закључцима, за које се, нн крај најбоље воље, не можс тврднги да су основани. Све што је пропзвод раднога духа људскога непрестано се мења у томе Је мењању иогодба развпћу. А поезија је само један од облика , у којнма се маниФес/гује његова радљивост. У иоезији је, према овоме, непроменљив само начнн , на који постају несннчки пронзводп, а облик н садржина се бесирекидно мењају: облици се смењују, садржнна се богагп п шири. Смену облика изазнва развиће језика и рад ранпјих песнпка: богатство садржине зависи од све већега умнога развића и песника и друштва, чијн је члан, и разноврсноетп праваца у којима се живот друштвени развија. У дано време облнк у поезнјп прес-