Delo

Д Е Л О 141 људи, који су завели иарод н у политпку га државну увуклп, па се он од рада одбио. А сад, ето, и сами виде погрешку, и траже, али доцкан, да ту погрешку исправе... Тако би нам лицемерство приговорило, и то би могло понекога и преваритп ко но би знао да је баш оно и један од узрока што се до овога стања дошло коме сад лека тражимо. У даљем току излагања ми ћемо имати нрилике да јасно покажемо вредност ових лицемерних приговора који долазе обично од људи који сами нити су кад што озбпљно радили, нити су друге умели на рад упућивати и у послу поучавати. Сад само тај лицемерни пр.иговор бележпмо колико да покажемо: да смо и њега имали на уму кад смо отпочелп ова размишља отвореним констатовањем својих мана н погрешака, које су опште свима нама у Србији, те да се не би злуради људи зарадовали још у напред како ми признајемо сад истинптост њихових старих преклапања и приговарања. I Србија је почетком овога века ииицијативом својом стресла са себе јарам туђега господарства. II она ]е тада из себе избацила на површину и једнога вожда и једнога кнеза! Постанак и развој српске револуције допео је собом, уз ослобођсње Србије, и две домаће дпнастије. Он је барем изнео на површпну два српска сина који су за прпличио дуго време били вође српскога народа у Србији. Тим самим онп су постали оснивачи двеју династија. II један и други имали су великнх заслуга за земљу, и — јаке породице. То, као и дуговремена власт, створила им је и многе и јаке прпсталице. Србија је мала и једна, а она је одмах у почетку добила два стожера Један поред другог нису могли битп. Један се морао или уклонити или поклонити. Али чак ни тога избора није могло бнтп. Таке величине не могу у опште бити на једнОхМ огњишту. Једне мора нестати. Борба је била неизбежна. Зем.ва се морала поделити и поделила у два табора. То јебила несрећа, јер она је напредовању и миру земље камен спотицања ударила. Алп та несрећа, поред све трагеднје, била бп за народ и земљу мања и прнвремепа, да је једн-а страна другу могла брзо свла-