Delo

142 Д Е Л 0 дати п — уништнтп. Алп за то што то није било. она је постала трајна несрећа п дубок, врло дубок извор непрекпдних трзавица кроз чнтав период новнје наше историје ... Карађорђа је нестало, али је остала Карађорђева породпца. Рачун кнеза Милоша није био тачан Он је силном конкуренту свом одсекао главу, али му нпје нзвадио и срце. Не само да су осталп многи рођаци Карађорђеви, него су остала и деца његова. И он сам, докје бпо на лицу места, могао је држати ауторитет према деци; али чим се он измакао, Мијајлов ауторитет бно је слаб да се пред њим не испрсгг син убијенога. Карађорђа И ауторигет мртвога Карађорђа био је јачи за пуних 16 година од ауторитета жива али изгнана стара Милоша. То је доказ колико су оба вође захватиле биле јака и дубока корена у зем.ви, и колико је напора и борбе зем.ву коштаао ово ношење две домаће поглаварске породице. Колпко је снаге, колико ума н жртава народних страћено у бесплодну п штетну борбу ову?! Колико би свега тога сачувано п озбиљном раду посвећено било, без те судбоносне и несрећне борбе! Погледајте Румунију, па погледајте и Грчку и Бугарску, и на мах ће вам бити јасна сва ова велика сриска несрећа. То је уназаднло Србију за пуних 50 годпна. Година 1858. која је опет вратила Обреновиће на престо Србије, била је један јак прекрет који је задрмао и затресао целу земљу, и који је с покретом за већу слободу и учешће народа у државним пословпма помешаО п ову династичку борбу, те је она многе однела н прогутала па и сам покрет обојадисала и у неколико онаказила. Јер не може бити да би се добици 1858. године опако брзо претворили тако рећи у ништа, да није непрестано то дннастичко питање кварило и реметило онај пароднп покрет. Под страхом од њега стезало се, н учешће парода у државни.м нослови.ма слабило и сужавало. Благородност душе и родољубље кнеза Михаила блажило је донекле ову несрећну борбу, али ње није могло нестати. Лпчпп карактер кнежев п пово.кне спољне прилике учинили су? те се ипак за ово вре.че доста урадило.