Delo

Д Е Л О 145 створили. II оно што се почело било стваратп. ми смо лаком руком рушили и обарали услед оне несрећне дпнастичке борбе. А држава без традпција мучна је п жалосна. Где се све почнње с почетка, а ништа не наставња, ту о озбиљном раду на напретку једва да може бити говора. II Крајем шесетнх и почетком седамдесетих година по Јевропп је дунуо јсдан јак ветар слободе и народних покрета. Он је запљуснуо био и Србију, преко љених синова који су се у Јевроии учили. Баш онда кад се у Србији отварала врата реакцнји у облику лажне уставности, отпочнње се покрет један, којн је требао да прибере око себе народну интелигенцију и да поведе народ путевима, страним дотадашњој увутрашњој ситничарској и династичкој борби, па да ту борбу замени стварнијим радом и племенитим надметањем у послу око препорађања и јачега напредовања Србије. Тада је никао познати омладински покрет, н покрет млађега кола интелпгенције у Србији. Нејасан и без јасно одређенога задатка, омладински покрет је био само израз жеље да се пође бољим путем, и за то је морао ускоро угинути и обнављати се у групама с одређеннм смеровима и задацима. • Покрет млађега кола интелигенције, тако да кажемо наше великошколске омладине, и ако и сам још довољно нејасан, био је ипак у толико одређен, што је одмах у почетку истакао као задатак државне и друштвене реФорме у Србији н спремање Србије тим путем за њене више националне задатке. Свој први видни израз овај је покрет добио у оснивању нарочитог лпста ((Радника”, који је устао отворено против онакажавања политичке борбе у Србији династичким тежњама, и против саме династичке борбе која је бесплодно и лудо трошнла снагу народну и одвајала му пажњу од његовпх потреба п од рада на унапређењу и развнјању земље. Критика Устава од 1869. године и чланци пок. Светозара Како су пас васаи• тавали показивали су одмах, којнм путем треба да се иође и око чега борба да се води. Младо п одушевљеио, и ако с почетка мало, ово коло српске интелигенције бнло је прегло свом снагом да скрепе 10 ДЕЛО