Delo

144 Д Е Л 0 Из те н такве атмоФере издази младолетан владалац и уседа на престо. Полптика, инаугурпсана 1869. године, продужава се кроз цео низ од скоро двадесет година

Србија је у часу свога ослобођења била чиста од својих старих, великпх породица. Српско племство било је тада већ једним делом уништено, а једним делом расењено. Остао је бпо сам прост и сиромашан народ. Било је у народу њуди јаких личним врлинама, личним ауторитетом; али богатства и економске снаге у појединаца није било нигде у Србији. Карађорђе је био прост, ситан свињарски трговац, а Милош је исто тако био пуки сиромашак, кад се почео истицати као јаван радник. Те прилике су донеле, те је свака борба у Србији, иоле јача, захватала одмах директно масу народа. која је лако била за то пријемљива већ и по томе, што се на њу свикла у дугој и мучној борби за свој опстанак и дотле — под Турцима. Ниједан народ на Балкану није у маси својој више у борби провео од народа српскога. Огуда његова велика пријемљивост за борбу, па природно н за политику, отуда његова велика осетљивост и развијено чуло за неправду, отуда његов велики и прекаљени отпорни дух. Ова дуга и мучна, али велика школа борбе научила је и привнкла народ борби и одбрани. али она га је, опет са свим природно, и одвикла од мирноће, јаче сталожености и тнхога рада.' То је општи, природни закон који се свуда с нстим последицама јавља. Ето нам примера у браће наше Срба у Црној Гори. Несрећа српска, која је Србији. ио ослобођењу њену, дала два поглавара, и два сгожера, иотхрањивала је стално и јачала све више исте особине. И она нас прати од ослобођења па све скоро до данас. Требало је тај извор зла и несреће унпштитп, и онда би, као у свакој чистој демократији, напредак ишао истина споро^ али стално и непрекидно

Мн смо почели нову државу без традиција државних, а за ово време, услед показаних прилика, ми је још нисмо ни