Delo

162 Д Е Л 0 н данас се не сумња шше н не држе дугн споровн о томе: шта је добро, а шта з.10; шта напредно, а шта назадно; шта погрешно, а шта тачно; шта нстинпто, шта дажно; шга карактерно, а шта бескарактерно ; шта слабост и кукавпчлук; шта јунашгво и одважносг; шта доследност п нстрајност, а шта забуна и скретање у разннм правцпма. Данашња фнлосоФија пзнела је здраве идеје и тежње, утврдпла крепке н снажне пдеале н њнх ставила за основ људске делатностн и људскнх тежња па нпак какав хаос преставља поље људске делатности и људскнх тежња!. У овим врстама не треба тражити доследио п спстематско пзлагање фплософских начела. У њнма се може тражнтн оцена нашпх прнлпка, поступака п радња људских, њпхових тежња, морала и погледа на оно, чњме се они загревају п заносе, чпме се одушевљавају н улазе у практпчку борбу образујућп разне групе, полптнчке странке, удружења н т. д. Разуме се, да мн не потцењујемо тежину овог задатка. Мн увцђамо, јаснпје можда по нко, да смо узели на себе тешку задаћу, јер одпста њу нспувнтн потпуно н до краја - посао је огроман. Ако нам и не бн пошло за руком, да тај посао нзвршимо онако, како бн он могао задовољнти сва очекивања — успећемо, надамо се, бар толнко, да пробудпмо пажњу и нптересовање з ■ пптања практпчног живота, да нзазовемо па оцењпвање својпх п туђпх поступака, на нспцтцвања побуда, тежња, морала, карактера ц прнлпка, а то је довољно, јер се тада може поспгурно рећн: наигили смо на ирави пут оагител умно1 и моралног иреображаја нагиег. 1 Општа посматрања „Живот је борба, коју треба јуначки водитии. — — — Има пачела, има обмана; нма истине, пма лажп! Има врлпне н добродетељп пма порока и маннја!.. . У хуцн амбпција, страстп н жеља која се данас подиже, једва се може да раснознаје иачело од обмане, пстнна од лажи, порок од врлнве, добро од зла! Страстн бујне, крепке н напредне као да су стстале, да уступе места поквареностн људској! Данас је све у борбн, све у трвењу: борн се пстпиа протпву лажн, врлпна противу порока, здраве и крепке тежње протпву болесних амбнцпја, противу сусталнх п обамрлих пдеала слабнх п беспомоћнпх духова. У ту борбу мешају се на сав мах традицпоналне тежње; сарзњени плановп иоднжу се и мисле да им је време да оиет ожнве, да се опет јаве у старом сјају прежнвелпх облнка. Чуднп напорн, необјашњнвп покушајн!.. На заставама пекад угледннх лпчности п светлих умова, ко.јн су се некад одушевљавалн стварнпм ндеалпма, стојп псинсана каква злеуда мпсао која је преостала нза разбијенпх н сломљених жалосннх остатака преживелпх нериода. Плод су болесне уобразиље а основе су јој искварепп укуси н лпчни прохтевп, којп се не могу да поставе на чврсто земљпште, да вежу за шнрпкруг, за већу групу. Тоне се п подпже са страшном