Delo

Д Е Л 0 163 грајом; свакп је стискао у песнпцу какву неважну мпсао, безпачајан пктерес, па се гура н тпска, јурн п застаје у опшгем вртлогу. Пробуђеп полптичкп жпвот иште стварннх, реалних основа; слободе, хоће права, права хоће слободе: тековпне уставне траже гаранцпје у свестп политичкој, у куражи грађанској. Матерпјалнн интереси народни траже да се обезбеде, а за то се хоће — мир. Извршен папредак у животу државном на једном иољу треба да нма корпсннх последпца и на другом. Нпко да разуме захтеве, што их жпвот истиче; нпти да схвати, како треба извршенп напредак н његове захтеве! На место смпшљеног и озбпљног рада, на место дубоко замншљених планова, светлих ндеја н т<>жња, нстнчу се старе идеје, које се нуде друштву да се снаее вртлог и трзавпца!... Испред циљева државних укрштају се бесплодни правцп; у храм науке уводе се политпчке креатуре; књнжевност је малаксала иод навалом разноликпх и скучених логледа. Плашљнва савест људска као да се поплашила свог сопственог дела, својих резултата, која је припремала кроз дуг низ годпна упорном •борбом, п она сад застаје, обзире се и осврће где ће наћи излаза! Извршенп напредак збунио је духове — и опп се колебају од једие крајности другој. Тежња реду меша ее са укусом тпрана; љубав према слободи с презрењем закона. Слобода људска п права грађапска пзлажу се с једпе сгране цпнпчком подсмеху и презрењу, а с друге вема ко да нх довољно заштптп п у одбрану узме. Малаксалост н слабост овладала је поборнццпма слободе, а вера у начела, у статност установа, дубоко је иотресена страстпма и слобостима природе људске. Свест баца на дела људска чудновату свеглост — впше се не чини нпшта ни да је допуштепо, ни да је забрањено; нп да је истнпито, нп да је лажно; ни да је поштено, ни да је срамно! Наш се жпвот колеба н љуља одједне крајностн другој, иде од једне протпвности другој нротивречиостп — да се онет у вратп одакле је пошао! У животу, у друштву, у државн, у књижевности, политици — влада чудна смеша разноликих начела, погледа, спстема! Наше време има да забележн највнше ренегата пачела п слободе, те најјасније да прпкаже чудну смешу самољубља и пожртвовања, борбе за напредак са радњом да завлада реакцпја : смешну мешавнну покварености п нлеменитостн. Оно крнје у себн велики број њпх, којп, суставши п заморпвшн се борбом, улазе у разна религпозно-чивутска удружења, да одатле проповедају лажно појнмање прннцппа слободе, братства н једнакости.. Мпого је њпх данас, којп пстнчу као своје нарочите задатке неговање врлина п карактера, подпзање морала, док су еами огрезлп у свакојаким пороцнма п поступцнма који показују слабост и бескарактерност. У овој вревп служи се једним методом. Снорови се воде на један псгп начпн. Прннцннп п пачела спајлју се са самољубљем. Свакн с подједнакпм лравом говори о закопитоет, о слободч, о грађанским п политичкнм правпма, о потребама земље, о дужносгнма према отаџбинн, о правди н моралу — а у самој ствари мнло је њих, којн бн с правом моглн понетп нме иоборника наиретка. Трешти п проснпа се Фраза узета нз једног нстог лекспкона; у урнебесу којп се подпже нема да се чује 11*