Delo
Д Е Л 0 165 Ићи за облаиама у уверењу, да се открио највећн идеал — значп упадатп у погрешке. Кретатн се у СФерн лажнпх ирпнцииа и хоралннх заблуда — значн иотпомагатн назадак и радитн на заетоју друштвеном. Лнчности не могу бптп пдеали!.. Везати мисао за лнчност — то је оковати је н осудитн на пропаст Идеали нпсу у личностн. Они постоје у друштву, жнве н развијају се са друштвом. Оно што је до јуче бпо ндеал — дапас не мора бптн, јер се друшгво развпја непрекпдно, нзрађујућн нове ндеале. Улога лпчностп сводн се на пезнату меру. Оне могу јасно да Формулпшу опште захтеве п тежње у једном периоду времена алп ннтп их стварају, нптп пзрађују. Оне ничу из средпне друштвене. и у колпко се остварују, у толико се мењају и дотерују према потребама времена, према ногодбама развптка н захтевпма жпвота. Али нма нешто нгго сачпњава суштипу свих пдеала, свпју тежња, што одређује њпхов значај, њнхову важност — но чему се мери чистот^ њпхова. Идеја правде и добра, слободе н правпчностп неће ннкад п Јгубнтп своје очаравајуће дејство на ум, докле год постоје здрава осећања н пнстппктп људске ирпроде, док иостоје оне благородне ирпроде, које су језгро друШтва, „со со.1 п земљине“. 3" часовпма искушења, у данпма тешкпм н мучнпм у вртлозпма друштвенпм и полптичкпм, опп треба да нам буду звезда водпља, која нам пеће допуститп да залутамо у страстп, да зађемо на странпутпце. Срећа народна н његов напредак, благостање н опшгп развптак, чекају на младе снаге народне, на омладпну; онп граже да нм се посветп снага њпхова, н да, оставпвшн судбпни поколења и нараштаје, којп су послужплп колпко су умелн, алп који данас у тренутцима малаксалостп п забуне, пробају да доведу у пптање нзвршепи папредак — пораде свим сплама на очувању тековпна... Жпвот народнн то је вечна борба! Такви су судбпнскп нутевн напретка. После борбе дуге, очајие п заморне, тражп се опет рад, опет борба. Тек што се пешто ностпгло и учврстпло, настаје дужност да се нешто друго тражп, да се даље иде, да се нечем вншем тежп. То су надчовечанскп наиорн! Људп пх, по својој организацнјп, не бп моглп нп издржатп нп иоднетп, да се нпје ирнрода п за то постарала, и увек у средпнн једног народа чувала нове младе спаге, да нпје према тнм захтевпма удесила н обнављавање човечанства ! За старпм нараштајнма иду нови, који прпхватају п настављају борбу. То је закон прнроднн, н кад он буде норемећен, друштво пада у застој п иропадање. Можемо ли допуститп, да се у једном пролазном хаосу н врењу толпко заборавимо. да допустимо да пам младе спле у свом нрпродном одушевљењу бележе иутеве од Београда до Пожаревца, да иодносе своја честптања и изјаве својега ирпзнања људнма, којн се п не одушевљавају пстпнптим идеалима прогреса народног ? Њу натура ирпроднп развптак друштвенн једног бујног и крепког народа. Напредак се не вршн док се не извојује муком, напорпма н борбом, у којој гппу п проиадају целн нараштајн. Он пде -оолако, он се колеба од крајвосгп до крајности — алп он иде поуздано