Delo

168 Д Е Л 0 последње борбе, рекло би се, да прекаљен п ојачан ранпјим борбама, у иознпјнма се јавља у далеко бујннјој и свежијој снази. Алн ни тај историјскн Факат, ни наук који нам он пружа, нн потребе п тсжње народне, које су у толпко прилика, у свим часовима борбе. најсвечаннје маниФестоване, па ни задаци државнп, који су историјским развитком пстакнути, нису моглн да уроде ни најобичнијнм плодом. Они ннсу донелн нн то, да се снага српскога народа не ставља вишенаискушења и пробе, да се она не ломи и не еатире узалудно, но да се обрати на нлодно земљишге културних радња, на коме је само п достојно да се истроши снага једног таквог народа, какав је народ српски. Неуспеси у иокушајима, који су се предузимали у разним иериодима, да се на супрот тежњама и нравим интересима народним истави какав неважан и ситан ингерес ове или оне личности, ове или оне нородпце, изазивалн су да се на том путу истраје. Свављајући у питање цео државни иоредак и будућност народну, ти неуспеси исто онако, као што је борба прекаљпвала снагу народну, нзазвали су н нобуђнвали на нове покушаје такве врсте. Таква борб& иродужавала се беснрекидно. Пролазећи кроз разне мене, она се н данас скривено водп, очекујућн само повољне прилике на да букне у отворену борбу. Бурни догађаји новије наше историје, одлучни н дубоки нреломи који су се Догађалп н вршпли у животу народном и државном, били су у самој стварн нрпродна последица оних сукоба, који су се с времена на време догађали у полнтичком животу народном. Они су били нлод сумње п неповерења које су између двора и народа посејали онп жалоснн државници, који су, да задовоље евоје себнчне прохтеве мислили да им је допуштено интригама и сплеткама упућивати двор на борбу са народом. Ове борбе, које су захватале цео народ, целу владу, целу државну унраву, задржале су земљу у великом назатку и пстрошиле најбоље јој силе. Самн преломи, који су се извршивалн, били су по себи довољнп да уздрмају и дубоко потресу државни и народнп живот наш. Борбе, које су нродужаване, не само што су увећавале тс иоследице, но су и спречавале, да се од потреса опорави и ојача. Што је од необичне важностн за разумевање догађаја наше новијс историје, то је Факат, да се, чак и у часовима, кад је нзгледало да се борба, круннсана успехом, који је народ желео. стишавала и крају прпвидпла смншљао илан, како ће се, на иослетку, организована снага пародна у правцу пзвесних тежња и захтева, сломити и растурити. II кад се ирнвпдно уклањало, заночињала се борба. Требалоје ретке мудрости, великог ирегнућа, иа да се ирихвате велики задаци и нзравнају све несугласнце. Алп где се може наћп толика мудрост, гдо толика увиђавност и ножртвовање ? Нови Устав, прокламован онако свечано, није могао да уклони ту борбу. Док га је народ сриски примао као знамење нове ере мпрног и слободног развијања, као акт ретке мудрости и патрнотизма владаочевог, — с друге је стране, тако пзгледа, бно цењен као згодно срество за извођење старих