Delo

169 л к Л 0 нланова и нродужење старе борбе са радпкалном странком, уз коју је нрнстајао нео народ. Мало пли нп.мало, номпшљало се на његово скрупулозно чување и прнмењпвање баш од оне стране, од које је он највише требао да буде чуван. Намесништво, састав.љено, носле абднкације краља Мнлана, с планом нз личностн, које су противне не само духу нових ре<1>орама, но н нолптичкп противницн странке која је на влади, има се разумети као последица идеје, да се не напушта борба са народом, но да се она нетрајно води. Краљев снлазак с престола, бпо је нужна иоследица тадањнх односа и стања. Да бп се борба могла продужптп, требало је пренетп на другог. Нп абдикацнја ни намесништво. ако је суднтп ио догађашма који су следовалп, нпсу дошли у тежњн. да се Новп Устав у дело ириведе, да се земљи залече ране, да се она оиоравн. развије и унапреди. II ако се на најсвечаннјп начпнјавно пзјав.љивало и свечано заклињало да је то и Краљу Милану п Намесништву једина тежња после пзвршеннх промена — ниак се у иотајп спремао п смишљао преврат, а у свим пословима државним чиниле п стављале сметње владп. Овако непрпроднп односи. којн су првих дана посејанн и у ново стање унесепи, ннсу моглн остати за дуго прикрпвенп. Онп су морали у брзо избити на површину у сукобима и несугласнцама између владе п па.месништва. Време од 22. Фебруара 1889. до 1 априла 1893., у ко.ме на уирави државној стоји једно намеснпштво, ирошло је у најцрњнм интрнгама, које су се у свој мерн појављивале у иознатом питању Краљевнх ] одитеља и сптнпм ирепрекама, које су стављане владп. да на унутрашњем консолидовању и спољном иодизању земље одлучно не порадн. То је време срама и понпжења за целу земљу. Кад се мнслпло, да је довољно уздрмано стање: кад се могло вероватн, да се почела губити вера у нов устав и његов значај: кад је стала избпјати сумња у способност и саме владе; кад се у приличној мерп успело, да се интригама унесе забуна и у међусобне односе посеје мржња и неповерење — онда се помиелнло, да је дошло време да се пзвршп промена. II промена се и догодила. Израније сиремна, она је чекала само први важннји тренутак, па да се јавп у потпуном облику. Да бп пак правп разлози, који су руководили намесништво н Краља Милана у ово| нроменн осгали ирикривени — измислило се апеловање на народ, ираво које је круни дато дч га може употребптн само у случа јевнма, којп немају иишта заједнпчкога са овом ироменом. II она дивљачка борба, пуна незаконитостн и свирепостп најннже врсте, названа је, ио уставним појмовима Рнстићевим, „апеловање на народ!“ Каква цроннја!. . — У самој ствари 9 августа 1892 почпње се онде, где се стало 22 Фебруара 1889; борба је обновљена са много већпм свирепостима, али евакојако н са много мање нзгледа на успех,#што није тешко било предвидетп. Борба, која је вођена, показала је најбоље, како се на Устав н нсо 'норедак на њему заснован веома мало назило. Отворено гажење закона и Устава: суспендовањ^ права лнчннх н грађанских,