Delo

Д Е Л 0 173 нов покрет, достојан новнх задатака. Што је било ретко и што је без сумње пријатно изненађнвало, то јс она лака могућност, да се рукуЈе масом код нас. Преставници народнп нпкад и ни у једнрј прилици нису показивали расположење, које би било противно каквом вишем државном пнтересу. Здрава свесг народна била је у стању да увек сагледа праве и важне интересе државне, да их издвојн из гомиле других, и да с готовошћу пристуин њпховом решењу. Тегобе, које су нз странке потицале биле су само у томе, што је она впше захтевала и даље тежила, а њој се мање давало, а још мање обећавало. Уз тешкоће ове врсте јављале су се н тешкоће друге прпроде, које ннсу долазнле из круга владе н скуиштине, па нн пз круга странке. Под утицајем тежња да се ослабп и доведе до пада радпкална странка — створено је повољно земљиште за ингриге са стране. За иолитичке тежње странпх држава ннје ни мало равнодушна стцар наш политнчки положај, н ирема плановима, које оне имају, одређује се и држање према нама. Суседна монархија, са којом нмамо на1внше н најчешће односе и која је непријатељски расположена према нама — није иропуштала скоро ни једну нрилику коју су нудили догађаји, а да их не употреби на то, да нам ствара тегобе и изазпва заплете. Та мешања и утицајп са стране нису долазилн случајно, но су истицали из онпх тежња и интереса, којн су се исторнјским развитком јављали на позорницу светских догађаја. Србија је улазнла у разне планове, и према њима се нотискивала са плоднога рада п борбе за ираве јој интересе п задатке. Све је ово нарочито пшло на руку плановима опознцнје, која је, немоћна да се измири са новим поретком; у земљи водила противу њега живу оиозицију, старајући се колико да га омаловажп, толико ,н да означи себе, као једину странку способну, да управља државним пословима и иолитиком земље. Вођена одлучно тим својим тежњама за влашћу, опозиција је, превиђала све главне интересе земаљске и није нп у једној ирилици ноказнвала воље, да помаже наиредак земље. Тегобе, које прнродно истлчу пз увођења једнога новог стања ствари, које се увек јављају у животу државном, кад се раскршта са старим стањем, а заводи ново — послужиле су само као срество, да се напада не само на владу но н на цео систем. Ко се не сећа оног ревносног бележења и гаквих појава злочнначкнх које се не јављају као знаци извршених промена, но као природни односн друштвеног стања? У свом држању опозиција се нијс уздизала на внсину нраве нолитичке ФилосоФије, одакле би, судећи о догађајима, њих стављала на своје право место, а она се јављала као искрени сараднпк, да се утврди једно стање и номогне да се нзвршени нанредак ностави у основе новог државног живо га. Опозицнја ноигго по то, оиозицнја слепа н страсна, била је главна тежња и странке аапредњачке и странке лнбералне. Либерална странка, која је 1 априла нретрпела онако велики нораз, једва је успевала да се прибере, п, прибирајући се од изненађења н удара, она је заузнмала старо гледншге, на коме је стајала до 1 апрнла н до иромсне од 9 августа. Она је била уплетена непосредно