Delo

Д Е Л 0 174 у догађаје, п расплетање замршене и тешке ентуације, коју је створила својом владавином, морало је довестп до одговорности. Страховаља за своју будућност бнле су природна осећања, која су з хватала све њене редове, и она су одређивала нело држање њено. Међутим — напредњачка странка — на челу које етоји Гарашанин, првих дана после 1 априла, заузнмала је резсрвисан положај. То је бпла само мудра тактпка, којом бн се имали постићи што већи усиеси. За кратко време па се изашло из те резерве и тада се јасно видело, у каквом се смеру она заузела. Из њс напредну странку нису извели догађаји, којиби по себл оправдавали њен нанад, нптп тежња да искрено помогну пзлазак нз тешкога положаја у који се дошло. Избори скупштински извели су ову странку из резерве, и она се бесомучно бацила на поље опозпцпје. II док је она клањала пред 1 априлом: док је девизу тог дана изречену: „од данас ступа Устав у потпуну своју силу и важност,“ претурала непрекидно преко језика: док је себе истицала као одлпчног бранпоца закона и устава — дотле је на другој странн радпла, и у шгампи и у сктпштини, да се лпбералнп министри не оптуже, а на другој страни старала се свим недоиуштеним и незаконитим путевима, да задобије успех и превагу у полнтицп. Сузбпјене тако одлучно с поља полптичког, догађајпма бачене п одстрањене тако далеко од прееудног учешћа у пословима државним обе ове странке нису могле а да не впде. да се на земљишту уставном п парламентарном. не може остати, јер не би никад могле доћп на власт. Нестрпљивост је огкрила ту њнхову тајну, и они су изашли на среду са својим јасним и простим теоријама: да народу трчба избити из руку ираво учегиКа. гу државним иословима. Ово је јасно обележавало правац њнховпх тежња и дух њихових полптичких система. Стара теориЈа да је народ незрео и да њиме треба управљатн јавља се оиет и добија огворене заетупнике и браниоце. Међутим, то је теорнја преживелих бпрократских облика који су нанелн толике штете жпвоту и развитку народном. Група, која истиче такве принципе н Формулпше нх у доста познатој Фрази: „за народне интересе без народа“, у самој ствари ради за своје ингересе а протпв интереса народних. Истпчући ову теорију, којој је у основн уверење да народ не нознаје своје интересе и да су онн, преставницн бирократизма, позвани да му их указују и извршују наиредњаци н либерали, у самој ствари, истичу евоје интсресе над пнтересима народним н, одлучно их заступајући п бранећи, доводе до нотреса, а чесго пута п до озбиљних покрета. Ова се теорија не осннва нн на каквим политичким начелима. За то п не виднмо, дасеонаујавности преко њихових органа проповсда. но виднмо, како се, у страсну мржњу на ново стање, мешају разнолики погледи политички. Оншнрна политпчка нитања о организапији општине, среза, округа, државе и разноликпх нослова, у којима су погодбе за њено развиће н напредовање — своде се на гесногрудо туторисање. и ћеФ н самовоља нзбија свуда