Delo

184 Д Е Л 0 значај. Кабинет је раг ехсеПепсе буржоазни — оргапизован отиор треКега сталежа да сачува своју иолитичку и еконо.чну над.чоКност, а узгред и „тековине културеи од четвртог сталежа, персонификација борбе каиитала и рада Казизшр Перје је богат рентијер — 500.000 дин. годишњег прпхода од руднпка. Рајнад је „пзраелит", а Бпрдо — „бранилац Ротншлдов“. Четвртп сталеж слрема се, борн се, да отме трећем превласт, да ирокламује владавину рада над канпталом. Ну п трећи ие стојп скрштеипх руку — он се организује за отпор. Како је Француска од вајкада нредњачпла у соцпјалпом покрету, — то п сада јој суђено да се на њепом земљпшту прво п отпочне борба. Ну нема сумње да овај најновпји кабинет, — нпје полптичка добпт. Сптуацнја је рашчишћена, — јасна и -за једне и друге: влад г (а иза ње буржоа — републпканцп) неће да зна за соцпјалне реФорме, нн да чује за деобу цркве од државе, за опште нраво гласања, већ бранп досадање тековпне цпвплпзацпје, а поборнпцн соцнјалпнх реФорама (радпкалп и соцпЈалпсте) знају опет да се кемају чему од ње надатп. 1898. г. оставила је Француску с једним хомогенпм буржоазиим минпстарством. У Русији, другом већем члану двојног савеза, нема минпстарских криза, ствар је много простпја — бог па цар! 11 боље, него обмањиватп свет лажним парламентарпзмом као што је у Немачкој п Аустрпјп. Нпак за то у облпку аисолутне монархнје, Руспја не изостаје у напредовању иза осталпх културннх народа. Спбпрска железннца у велпко се гради. Она ће учпнптп иреврат у саобраћају. До сада се као нродукат маште Жнл Бернове чптало „путовање око света за 80 дана“, а кад снбнрска железница буде готова — путоваће се 45 дана! У пројекту је још канал Впсле, а саграђено ново војено прнстаниште у балтичком мору — Лнбау. Војнпчкп иак оснажена је Русија стварањем нове Флоте— у средпземном мору што ће бпти од огромног утнцаја по међународнп иолнтпчки ноложај. Енглеска највмше зазпре од тога, јер јој је тпме угрожена иолитичка иревласт на средиз. мору. II тројнп савезпе оскудева важнпјпм полптпчкпм догађајпма. II ФЈе"матпчкп и Фплистарскп Немцп, ималп су се чиме заннтересоватп н иокренутп. Влада немачка увцдела је потребу да увећа бројиу спагу своје војске. Ну немачком рајхстагу учпнпло се да је земља доста и овако оптерећена н не одобри увећање бројне снаге војске. ПГга је онда морало наступпти? Као п у свима парламентарпим :к‘мљш1 — неко се морао уклоппти. Влада нпје. — онда је парламенат распуи теп. Ко ће победптп? Шта ће бпти ако опет нстп пзбраннцн дођу у рајхстаг? Са свпм пзлншна питања за Немачку! Зна се то — у напред. Рајстаг је одобрно увећање — п тако је мнр европскп оспгуранпјп. (Мода је већ говорпти иосле сваког проналаска за савршепије утамањивање људи, после бездимног барута н реиетпрка, да све то нде у прилог мира, мпрног развпћа). Ну овакво осигурање мпра и кошта прплнчно С тога је Немачка прпнуђена, да удара нове намете — порезе на шшо п дуван! А то