Delo

Д Е Л 0 185 није остало без утпцаја на Флегматпчог Немца. 11ре бп претрпео да му се дпра у ма коју полптпчку слободу, но у порцеланску лулу п дуван п — впно. Отуда са свим разумљиво што се онолнка опозпција диже силппм протестима н потписпма. (До сада преко 1,000.000 потппснпка на протесту рајхстагу) Влада још нпје решпла нптање деФинитпвио Ну судбина ове порезе као да је позната у напред. Истнна да бп се она могла добитп и другпм правплнпјпм путем — повншењем стоие пореске код впшпх пмућнијпх класа, алп обпчно у таквнм деликатнпм питањима впше класе напуштају сву амбицпју и дају првенства ншкпма. Изгледа да ово непосредно политичко пптање о дувану и вину више пнтересује Немце но друго једно, ио својој ансолутпој вредностн далеко важније — језуитско. Оргапске потребе нрече од хиперорганских, најпре фпзпс па иа онда испхе ! Отуда ваљда н она равнодушност према овом културном питању. Као што је познато, шггање о језуптпма решено је бпло још законом од 1872. забранпвшн пм „радњу“, остављајућп право Немцима језуптпма да могу остатп у Некачкој алп као приватна лица. Од то доба не беше внше језуита у Немачкој. Али побочнп центрум (затуцани католнци), којије н најјача странка у немачком рајхстагу, поднео је предлог да се укнне закои о језуптима од 1872., и допустн нм се „радња“. Гајхстаг је на првом чптању усвојпо нредлог граФа Хемпеша — и тако би требао да падпе закон од 1872. г. Иптересно је да су све слободоумнпје странке (нарочпто се лепом мотивацпјом одлнковалн социјалисте) гласале за укпнуће закона од 1872. н ако се све слажу да су језупте само од штете по умно развпће масе, алн нрпнцпп слободе, који допушта слободу мнслп, захтева да се нп према њпма не сме битн маћија. Ну тнме још нпје пптање рентено, п ако парламенат усвоји иредлог граФа Хомпеша, ппак треба за санкцпју закона још п глас горњега дома (ВинЛезга!ћ-а пз 58 чланова, долегата пз пемачкпх држава и државпца). Алп нпје нн мало расположен према језунтнма, нптн га се много.тичу прпнципп слободе мпсли, — те ће (ако не пропадне у рајхстагу на трећем чптању) га без сумње одбацпти. Капцелар Капрпвн још ире две годпне изјавпо је, да ће пруска влада уложнтн своје те!о протпву предлога о језуптима. Крнза! Парлачеитарна влада! Два потиуно револуциопарна појма за тако тешко конзерватнвпу Аустрију, где ваљда п „бедпнтери“ требају да воде гторекло од какве старе славне „бедпнтерске“ породице, која је нмала часг да служн какву славну аристократију! ГраФу ТаФе-у досаднло се туторство и завпсност од пемачке левнце — либерала у парламенту, хтео је да се еманцнпује од њпх иа му се десио малер да је пао! Алп је пао славно! Ма колнко његова владавнна за осуду бпла, ппак јој је свршетак достојанствеп — пао је тражећп слободе п полнтпчка ирава за толике мнлпјуне вредннх радника — снротиње. Филпстарскп грамжљпвп буржо-а - тада се пренуо, подметнуо му ногу, и осујетио аројекат закона о опгитем ираву гласања. Од граФа ТаФе-а бпло