Delo

Д Е Л 0 187: Пталији, идп боље рећи — у тројноме савезу. Мало парадоксио изгледа али је ипак истина. Велнку погрешку учннило је министарство Рудинија, кад је иотипсало уговор о тројноме савезу. Италпја је везана уговором (а он је внше лично дело крал>а Хумберта) — све до 1898. Италпја се придружила пепријатељу Француске — н прекннула је на скоро трговачке односе с љом. А трговпна Италнје поглавпто је вођеиа са Француском — отуд је она за своје впно добијала злато. Немцп су прпјатељп иолптпчкп, алп не даду нн марјаша, као што рече Један внђенпјп талнјанскн полптичар сарадник Г^аго-а. Као пак члап тројног савеза, њој је зазорпо да нгра бедну улогу, већ хоће и она да се изједпачп с осталпм двема државама, — те је прииуђена да држн 12 корнуса сталпог кадра што је пак н сувпше тешко за нсцрпљену Финанспску снагу земље. Да нпје бпло оне напућене сујете — да није болести велпчине, да се Италије глас чује као претежан, пресудап, не би ни бнло тројног савеза, јер је и сувише усиљен разлог да талијанском ирестижу на средиземпом мору и у АФрпци претп онасност од Француске 11 да није те исте сујете н неоснованог частољубља, Италнја бн се за час осдободила опасности - -јер п најодушевљеније прпсталице тројнога савеза увиђају грешку. Ну капптулирати пред Француском, тражпти од ње милостн, а погазитн своју часну реч, своје нотинсе н а уговору тројнога савеза — стид је ! У томе је — у сујетном частољубљу, донекле оправданом, трагпчки моменат ове „оиасностп ио отаџбпну“. Дотле пак, докле талнјанскн иолнтнчарп воде ову мучну душевпу борбу нзмеђу дужностн п частн, — деФнцнтп се гомплају, варирајућн више од 00—100 милнјуна дннара годпшње. Земља грца под дацијама. II сами иолитнчкн прпјатељп, Немцп, не могу да трне а да не изнесу бедно стање талпјанског народа. У Снцнлијн влада анархнја — 3000 бандпта (хајдука), не даду мпра грађанству. Алп то су бандптн по нуждн — трбух хоће леба. То су рнднпцп — који, радплп нлн не радплн, умнру од глади. Свој бедни жпвот — ако се и то жнвот може пазватп — проводе радећп шкодљнви посао, копајући сум иор ио руднпцнма. Зарада им се не плаћа, они гладују, деца п жене сканавају, — а уз то огровни утпцај сумиора на здравље. II самн Немцп не осуђују сељаке (пзносећи ово бедно стање). већ владу. А она месго реФормп — шаље 20 батаљона војннка! —СгесШо тоћШаге, највећп креднгнп завод у Италнји обуставио плаћања, брапкотирао, а с њиме и други новчанп заводн. Уз то још п корупцнја која влада, не у нижпм, но у највпшнм слојевима. Фннаицнски одбор талијапског парламента, „одбор седморпце‘3 пронашао је чнтав низ злоуиотреба којима су компромитоване највпше полнтпчке. Вапса готапа — радпла је шта је хтела, спекулнсала на све допуштане п недоиуштане начине, нн једно јој мпннстарство нпје. то бранпло, јер су члановп његовп узималн на „зајам^ грдне суме, које мучпо да ће се „вратнтпи. II сам иредседнпк мннистарства Ђолпти инје остао чист. Извештај одбора седморнце узбуппо је јавно мњење, 'Болитн је дао оставку, да бн се са посланнчке клуне могао лакше бранптп од „депунцпјацнја.и После вешке муке уснео Је „дпктатор“ Крпсти, да са-