Delo

186 Д Е Л 0 је са свим нолитички мудро. Лнбералп хоће неке иолтронеке слободе цепзусом мере памет, свест п поштење људи, онако ћиФтонскп: колпко у кеси толпко у глави и у срцу! Својпм пројектом хтео је да пригњечи ћнфтипски либерализам, хтео је да разголптн лажне слободе његове, н да даде маха људнма од рада. Трећи сталеж — буржо-а, впдео је у томе угрожен опстаиак. Пружите нам руку сада, веле либералп (у „Н. Фр. Пресп“ главном органу свом), Пољацнма ; вн ћете бпти оно, што је Јан Собјески 1682 I’. — Бечу био, а ми ће мо вам уметп остати благодарни. П Пољацп су пружплп а заједно с њнма п граФ Хохнварт — вођ клерпкала. Тако су трп највеће партије — клерпкалп, либералп (лепо друијтво !) п Пољаци оборпли ТаФе-а, осујетиле опште право гласа, „спасле“ трећп сталеж од пропастп — н увеле нарламентарну владашшу. Ми се овом носледњем потпуно радујемо. Аустрнја је имала до сада уставну алп не п парламентарну владавипу. Влада која нпје имала нн једног свог посланпка у рајхстагу могла се је пуннх 14 година одржати — жива п здрава! Тако су све уставне слободе бнле нлузорне — на хартпјп! Нема дакле аисолутне песреће, као пп среће, — све је релативно. У колико је то за радннчкн сталеж велпки губитак што му је осиореео п осујећено право гласа, у толико је опет велнка политичка добнт за земљу — парламентарна владавппа. Славенн у Аустрији (осим Пољака — којп у кабинету пмају два члана! Мадејског за просвету, и Јаворског за Галицију) хладно су примили коалициопо мпнистарско Вппдишгрец-Пленер-Бакхем. Оио зпачи и победу немачког елемента над мпогобројннјпм Славенпма, којп културпо не пзостају иза Немаца. Са свим је природна појава Словенска коалиција, удружење Словена. Мпсао су покренулп Младо-Чесп, присталн су одмах Јужнп Словени (Хрвати п Словенци), који су псту ннлп пз Хохенвортовог клуба, н Моравци. Рутенн (Мало-Руси) још не могу да се одвоје од Пољака. У другој половини суседпе нам морархије—Угарској, јавно мњење ове прошле, године, занпмало је једино питањем о цивилном браку. Угарска је стајала нред једном озбпљном кризом, јер је требало пматп имонарха на својој странн за цивнлнп брак. Какојелптање веома деликатио а хансбуршка династија позната са своје традпционалне одапостн н верностн католичкој цркви, — то је инак решење неочекпвано повољно, иошто је краљ угарски дао свој пристанак у папред, те се иредлог могао подпетп парламенту, где је код огромне већине наишао на одобравање .1ена Италија! Колпко је лепа, толико н несрећна ! Као шекснпровн јунаци птто носр трагичну крпвицу у себи самима, — таке је судбе и Италпја. Нико јој другп нпје крив до сама она. Као да Дренер пма права указујућп нрстом на мешавпну толпкнх раса, од којнх је иостала талијапска пација — н онакн типови као што су Лукрецнја и Чезаре Борџпјо. Отаџбипа је у опасностн — то је лозинка талпјанских полптичара. Где је онасност? Где су снлнп непријатељп ? Ваљда тројпи савез не спава — нрн таквој оиасностп ! Опасност нпје сноља, она је пзпутра — у самој