Delo

Д Е Л 0 189 Европи је мал.о зем.Ђе и народа пећ нх тражн и у жаркој АФрпцп. II Немачка и Итаднја нмају своје кодонпје, још једппо Аустрнја не. Са те евронске грамзнвостн — и днвља аФрикапска пдемена, н не знајући, улазе у нсторнју, ма да пм је мадо до тога стадо. Колонијална евроиска аолитика, која се мадо оддикује човечношћу, гонп их у нсторнју. Тако имамо да забедежнмо у пначе мирној 1893. г. два „рата“ Европљана с днвљим идеменпма аФриканскнм. Бише је од године дапа како се Французн носе с крводочнпм и суровпм краљем дахомејскпм — Беханзеном. Пуковнпк Бос1в побпо га је потпуно п гонп га жива да ухвати. Већи део иородцце му ц гарде од амозанака — девојака, које се веома храбро боре — предадп се Французнма. Овај рат с Дахомејцнма не може се осуђпватп, — шта внше пре правдатп кад се нознаје ова сурова птпранскамонархија. Енглеско пак друштео — АМсап сошрапу, које стојп под државном заштптом, нз претеране грамзпвости за златом, потпуно дпвљачкп нападо је мпрно племе Матебела и честитог им креља ЛобенгудуДубијајући немил срдно непаоружане „днвљаке“ најсавременијим оружјем — репетиркама и топовнма. Овака днвљачка суровост Енгдеза изазвада је гнушање у Европп, а највпше у отаџбпни им — Вед. Брптанијн !.. А Италнја може се похвадити једннм једпннп успехом у овој годпнп поред тодпкпх недаћа, — а то је : победа пуковннка Аримонднја код Агордата (у Масау) над дервншпма (10.000). Том победом подигнут је угдед тадијански у Судану ц оспгуран мпр у кодонијама јој. Друштво је анстракција, метаФизичкп појам, — треба ослободитн људе од ове забдуде дедом. Тако довикује — Ргора^апба с!ег Тћа1, како Немцп анархпзам зову, ргора§апс1е раг 1е ГаН како Французи веде иди шапо пе§го — у Шнанпји Анархизам је постао баук за Евроиу, која се још не може огрести заблуде — да у њему гдеда црну иолитпчку групуII користећи се том забдудом, анархпзам чпни своје : У Барцедони баца бомбу у позориште, а Француској скупштини цпља на председника! Анархизам нема ннчег заједничког са поборнпцима социјалне реФорме друштва. Он се не може сматрати као увертнра у велику друпггвену реводуцију или еволуцпју, вен као и сваки здочнн протпву друштва — обнчно разбојннштво. 1893. годпна, која се оддпкује својим мнрннм карактером, једнно је пому'.Јена анархистичнпм злочнннма.