Delo

Џ‘ ПОЗ ОРИШНИ ПРЕГЛЕД. Федра, трагедцја у пет чинова од Ж. Расина, превео Н. В. Ђорнћ. Представ.Бано 20. новембра 1893. Кадгод се драматско песништво бавпло класичнпм легендама, увек је тужна судбпна кћерп праведпога краља Мпноса иривлачнла пажњу на се. те су у трп народа три песника дрталн развнјање грешне љубавп у маћехе Федре према леиом Хииолнту, Аманзонкину спну. Ирвп од та трп неснпка јесте славнп грчки трагичар Евржтд, чпјп се посматрачки дух врло радо лаћао слпкања заплетених душевннх осећаја. За то иије чудо што у нпзу очуваних драма његових налазимо и Хиполита, јер ако и у којој прнчн то је заиста у тој могао он избацпти богове из драме п начиннтн од драме „озбиљну п дубоку студнју човечанске душе“. Изнесавши у прологу како АФроднта хоће да се осветп Хпполнту што богпњл’ лова више волп него њу п како се моћна божпда љубавн зарнче да ће у Федри нзазвати силну страст, која ће обоје уништитп Еврппед као озбпљан п папредвн трагичар оставл3а па страну традиднју ц божнцу па развија сасвнм слободно дртање Федрпне љубавп п Хпполитовог немара. Чувенп рнмски ипсад Сенека бно је други, који је у трагеднјп „Хпполнту“ обрадио антпчку 'гему о несрећном краљевпћу према Еврипиду алн слободније и слабнје, јер како трагедија чпје пнсана за представл>ање, него за чптање, то је ппсад внше пазпо на мисао н стнл а много мање на драматску радњу и на осећаје. Трећи песппк, славии Француски драматпчар Жан Расин (1639 до 1699) извео је своју Федру (1677.) тако дубоко п силпо, да је ретко кад песнпк загледао у дубипу људске душе п потпупо осветлпо страст, као што је то учпнио Раснн у Федри. — А пзвођењу овакве драме велнка је сметња била V томе што је једпнством ие само радње него п времена па и места песппк бно врло везан н што је унлетање разлпчпих елемената, које шпре н красе обраду главне страсти, бнло готово избачено. Колпко је