Delo

Д Е Л 0 209 економскнм односима. Од то доба јављају се у Бугарвкој место заједничких сеоских амбара. у које се жпто смештало, праве земљорадннчке касе — жпто се стално извозп и продаје а новац уноси у сеоску касу, Овом преображају сеоског креднта припомогла је много та околнест, што Је жнто за‘ време рата а поглавито у 1855 и 1856 години необично тражено трговнна са храном узима велики обим. И најудаљеније путове посећују трговци н отуд извозе храну на велике тргове европске. Сељак бугарски производн да прода — он улази у општп економски коловрат. Опим зачиње п тражња за новцем, потреба за организованим кредитом. Где где тек одржале су се банке сеоске, засноване на истом оном начину узајамности, на коме су почнпали и хамбари. Сваки је годишње обавезно, једном врстом пореза, улагао извесну суму новаца, која се у случају рђаЕе жетве или рада де лила међу сиромашније, потребитије грађане. Отуда се давао и новац на иочек без ннтереса. Те првобитне касе биле су праве Финансије сеоске; оне су служиле свему и спачему. Из њих су се поправљали путови, градиле школе, плаћао учптељ и свештеник. Бпле су примитнвне, као и друштво у коме су поннкле, п нису могле лако да се прнлагоде новој економској среднни, која се стварала самим прпвредним развићем. Патријархална со_ лидарност на којој су почивале ннје се слагала са економском утакмицом, која се у брзо развила у срцу сваког села, Ова је раскинула некадање патрн јархалне везе — крвне групе које су со биле образовале п свугде пстакла личност, као јединог економског чиниоца. Касе сеоске распадале су се, губиле једна за другом и 1879 годпне, када је „окупационото правителство* почело да води бригу о кредиту сеоском, у животу је бнло још десетак тпх примптивних установа. Уредбом од те године те су касс стављепе на модернију основпцу; одређена је солидарност чланова њиховнх; зајамчена свака позајмица, Формулисани условн за њу. Касе су могле да нздају обвезнице, чпја иредност није прелазила 100 динара; оне су постале правне личности, могле да позајмљују у своје име, и да јемче за позајмицу својих чланова. То су постале мале банке сеоске. Оне н данас траЈу. По извештају мнн. Финансија од 1892 голше оне пмају свога кагштала на 18‘/2 милијуна динара. То су штедионице сеоске; њима се предају готовине сирочадн, и осуђених п са овпм Фондовнма оне располажу са преко 26 милијуна динара. Од оне прелазне кратке уредбе у 1879 год. до данас нпшта нпје предузимато да се ове установе развпју, ојачају, да се новежу п створе један кредигнн систем 1890 год. састављена је била једна комисија да проучн организацију сеоског кредита у другпм земљама и о томе поднесе нзвештај влади, а уједно склопн н нројект за земаљорадничкн кредпт у Бугарској. После дугог испитивања, компсија нзноси као битни услов за правнлну уредбу креднта узајамност међу свнма креднтним установама, „да саставатЂ едно ц^ло.*4 У години 1892 изнесен је пред „собраннјеа н један законски предлог о овом везнвању сеоскпх каса. алп — о њему није донесено 1|Икакво решење, он је остао да чека згоднпја времена као и код ДЕЛО 14