Delo

ДРУШТВЕНАХРОНИКА Земљораднички кредит у Бугарској Повика на зеленагне у Бугарској исто је тако општа као и код нас_ Зеленаш тамо налази још угодније земдшште но код иас, благодареНи слабијем образозању масе сеоске. У Бугарској нема организованог ии хипотекарног кредита нп земљорадничких банака; кад велим нема их, разумем склопљених у једну целину, у један јак орган привредни. Није довољно нмати овде онде по какву банку сеоску, потребно је да те банке чине један организсван систем међу собом, да су повезате; без те везе утицај њихов на сам привредни развитак, на опште економски положај сељаков не само да није никакав ве^ је негативан. Таквим банкама користе се они протиг којнх се установом њиховом пшло — зеленашн. Још од турске владавине постојале су у Бугарској на селу разне банке, установе за кредит, које су у исто време биле и удружење за узајамно осигуравање усева од града. Сељани једног села, као неком врстом пореза, улагали 'су сваке годнне по жетви одређеку количину жита у општи сеоски хамбар — отуда се помагало сиротињи, плаћало попу и учитељу где их је било; то је била резерва за случај да жетва омете идуће године или да град усеве побије. Где су села била ближе трговачком путу, ово се жито делило међу становнпке а ново уносило у хамбар сеоски. Тако су постали „3 е м л е д гћ л ч е с к и касси“ у Бугарској — то Је био њихов скромни зачетак. За време рата Турско-руског у годинн 1553 и 54 ови хамбари били су јака резерва за храну час руским час турским и савезним војннцпма; тога пута су многн хамбарн нропали, а са њпма и сама устанооа тога примитивног кредита. Кримска војна била је иеобично важиа ио цео познији привредни развнтак турске царевпне и њезиипх провинцнја. Тнх година зачела је турска влада да наплаћује у Бугарској државну порезу од свпју сопственика, ко.ји су на своје име земљу обрађивали. Тиме је задаи последњи смртни удар до тадањој натуралној привреди (ХаииаБуњкзсћаЈс), и поетављена основа пронзводњп за продају, за извоз. Новац постаје главни покретач у свима