Delo

Д Е Л 0 213 У варошима је просечио више породнца прве но друге групе, у селима однос је обрнут Интересно је још видети како су породице према ороју својнх чланова распоређене по окрузпма. Варошке породице најслаоије су у ГТодрињу; ту оне просечно имају 4. 55 чланова, а најјаче у црноречком округу — ту ороје просечно 5, 18 чланова Сеоске кородице најслаоије су у црноречком округу; просечни број чланова породичнпх ту је 5,30 а најјаче у ваљевском, где Је број чланова просечно 7,65. У варошким породицама на 2,68 мушка члана долазило је 2,09 женских или на сто мушкнх само 78 женскпх. По селима нросечно на једну породицу долази 3 29 мушка члана а 3*22 женска, или на сто мушких 98 женскн -— сразмера врло повољпа. Самаца (самица) има у целој Србији 11,236 од ових по варошима 5.548 а по селима 5688 Средњи проценат самаца по варошима је 9,23, по селима 1 97. Највнше самаца варошких сразмерно има у рудничком округу, где је њихов проценат 15,62 а најмање у врањском где је проценат 3,55 Највпше сеоских самаца има сразмерно у Крајини, где је проценат према порсдицама ЗД2 а најмање у тимочком где је проценат 1,30. Статпстика нам не даје на жалост никаквих дата по којима би смо моглн да судимо зашто су у црноречком округу задруге тако слабе, а зашто су се оне у ваљевском онако сиажне одржале. Требало је обратнтн пажњу, коме крају — брдском или равном — припадају најјаче задруге, где су се оне понајбоље очувале, у каквом ^дносу стоји њнхова бројна снага према занимању становннштва — али задовољимо се п овпм ; до сада ннсмо ни оволико знали о нашим задругама. Задруге нам пропадају и оне остављају знатие празнине у нашем економском животу. На место ових патрнјархалних јединица привредних не долазп никаква модернИЈа установа да пх заменн —• сељак, инокосннк остаје сам са својом примитнвном алатљиком да се одунре конкуренцији рационалне привреде западне. Дажбине државне увеНане, иопулација се умножпла, а привреда се нн за корак пије унапредил.ч н још нам задруга пропала. То је узрок свију наших недаба, поклонимо му озбнљну пажњу. Земљорадничка удружења у Аустрнјн 10-ог Октобра ове годнне поднела је аустриска влада два законска предлога рајхсрату о земљорадппчкпм удружењима. Подносећи их, она изрпком вели, да се повинује општој тежњп у свнма цнвнлпзаваннм земљама