Delo

214 Д Б Л О да се помогне земљорадшпком сталежу, који чшш основу свеколиког народног живота.. ,3драв земљораднички сталеж основа је здравом животу народном.“ По овим предлозима у сваком срезу ствара се среско земљорадничко удружење према потреби ових удружења у срезу може бити п више а могу тако исто дза и више срезова да чине једно удружење. Чланови ових су соиственици земаља у томе срезу. У свакоме селу биће по један повереник који ће се старати да за удружење задобије што више чланова. Свако среско удружење нма свој одбор, који се стара о свима пословима удружења. Спа среска удружења у једној провинцији чине један савез, велико провинцијално удружење земљорадничко. Члановиг дакле, провинцијалног удружења нису поједини земљорадници већ сама среска удружења. Циљ је ових удружења поправка моралног и материјалвог стања земљорадника. То ће се постићн узајмним обавештавањем, подизањем општег сталешког духа, развићем љубави ка послу:: за тим узајмним подржавањем у матерпјалним незгодама, заједничким. заступањем свеколикнх земљорадничких интереса. Што се тиче економског рада у корист земљорадничког сталежа, ту на првом месту долази заједничка набавка свеколиких предмета за обраду земље ; куповина бољих врета стоке и усева. За овим зајенички извоз произведених земљорадничких предмета и отварање општинских или среских кошева за сместиште хране, обора за стоку и подрума за вино. Тако исто, радиће се на поправци положаја земљорадничког, отварањем личног кредмта за све чланове удружења. Овим удружењима иде се поглавито на отклањање једне јаке незгоде, од које паге земљорадници. Многи крајеви одвојени су са свим од трговачког саобраћаја и извозп предмета земљорадничких изложени су многим случајностима а највише поплави посредника и зеленаша паланачких. Овим удружењима, који чине чптаву мрежу, моћиће се производити из ових крајева редовно преносити у централно стовармште среско или провинцијално ; одовуд ће се они коснти — све посредством самог удружења — на велике тргове или ће удружења преко свог одбора ^лазити у везу са појединим већим трговачким кућама за све производе, које има у сеојим стовариштима и на велико их продаје. Тим начином само и најнезнатнији земљорадник бпће за нродају својих производа у нстим оним условима^ у којима и велики пропзвођач, неће битп изложен много неповољнијим конјектурама пијачним као увек до сад. Удружења земљорадничка биће посредник за кредит појединих чланова ; оно ћс битн стална гарантија за све учињене позајмице ; она ће улазити у везу са појединим већим новчаним заводима п удесити позајмицу и отплату како је најзгодније за земљораднике. Земљорадници ће овим удружењнма