Delo

д е л о 217 чисти иреводп са латинскога, кош. свакојако, потичу од школованих људи. У другом чланку, О з 8 г у а 2 1 о п г е 1 т 1 п 1 о 1 о ј с ћ е, опнсао је М. СтошпЛ, проФ. из Трста, 66 врста разних паразитних црвн, којн живе у разннм животнњама. Међу овпма четнри су нове: 1) 1 з 1 о ш п т с о г оп а (и т 81озз., нађена у цреву морске рибе 2 е и з 1‘а 1) е г: Т6а е 1па Л а11 е 1 81озз., у цреву тпце Рг1п§ па т 1 п и 1 а : А з с а г 1 з з с о т 1> г ог и т 31. у трбушној дупљн рибе 8 с о т 1з ег 1 о 11 а з и најзад X е 1 ег а к 1 з МопНсеН 1 а п а 81., у цревл' 0 11 з 1 а г <1 а. Уз чланак приложене су и две таблице. Д-ра ГорјановиК-Ерамбергера расправа А1ШАТ|08А1ЖГЗ е 1 п е н е и е Е 1 с! е с ћ з е а и з с1 е п К г е 1 с! е з с ћ 1 е 1 е г п с1 е г Ј п з е 1 Е е з 1 п а е!с-., немачки је превод раннје штамнаног чланка у Раду Југославенске Академије (С1Х књ.). II овде су уз опис овог новог гуштера из кретацејских, ваиновитих шкриљаца острва Лушња придодатн цртежи обе нове врсте : А 1 § 11 и з с1 а 1 т а 1Л с и з и А 1 §. X о у а к к ПрОФ. Ћура КоломбатовиИ, у чланку АЕЕХХШ8 2УОХ1МГШ п. зр.. п о V а у г з! а ГаМсе Ј а 1 т аНпзко^ а т о г а, опнсао је нову специју рибе ЛЗ 1 е п п 1 и з-а пз јадранског мора. Њој су блиске врсте В 1. § а 11 о г и§ 1 и е ЛУШ. и В 1. 1 е п 1 а с и 1 а г 1 з Вгипк. Од нстнх се разликује порастом, кројем главе, бројем коштанпх жица у леђном перају и добро развијенпм зубима у обема вилицама. Чланак је у исто време печатан ц талијанским језиком. Најзначајнија је расправа у овом Гласннку, нема сумње, уреднпкова : Е а и п а 1 о з з 11 е 1 е г г 1 а г 1 а <11 Магкибехес 1 п С г о а г 1 а. Слојевп маркушевачког песка, који нрнпада понтиском етажу, садрже врло богату Фауну. Предмет ове монограФије јесу само мекушци, којн се такође одликују мноштвом н пнтересантношћу облпка. У њој је нзнето до стотину Форама, од којпх ноловина пада на нове специје, а преко 20 још нпсу поуздано одређене. Писац је, норед детаљног оииса нових Форама, упоређења са сроднпм, иружио п мноштво и})пмедаба. иснравака н изнео богату п врло нсцрпну литературу за сваку специју тако да ће сваком стручњаку. у послу ове врсте, рад г. Брусинин битн од неоцењене користи. Остављајући за друге прилике разговор о маркушевачким облнцима, задржаћемо се само на крајњем резулгату, који је аутор пзвео, на осиову упоређења своје Фауне са рецентном. Од рецентипх Фауна маркушевачка се највећма приближава Фауни Бајкалског Језера, а има веза и са касписком. Неки родовп (2а§гаћ1са, М1сго т е 1 а п 1 а, С а 8 р 1 а и Еј т поса г Ј 1 и т) који се находе фосилни у конгериским слојевима у Аустрији, Мађарској, Хрватској, Србији н др. балканским земљама, још данас жпве у Касписком Мору. Жива Фауна Касписког Мора само је остатак врло богате Фауне понтиских слојева поменутих земаља. По хииотезп Ху.чболта, Пешела и др. аутора, иорекло касписке Фауне треба тражитн у Црном и Поларном Мору. Аутор нак